Otkrivamo: Ovo su razlozi zašto je pao Bašar al Asad i zašto je Sirija završila u rukama islamskih terorista
U noći između 27. i 28. novembra 2024. godine, teroristička organizacija „Hajat Tahrir al-Šam“ (u daljem tekstu – HTŠ) pokušala je napad na pozicije vojske SAA(Sirijska Arapska Vojska) u pravcu Idlib – Alepo, s ciljem da preuzme zapadna predgrađa grada Alepa. Kao rezultat masovnog dezerterstva i napuštanja borbenih pozicija od strane vojnika vladinih snaga, borci HTŠ su u roku od dva dana zauzeli veći deo Alepa, osim oblasti Šejh-Maksud, koja je bila pod kontrolom kurdskih borbenih formacija. U narednih 10 dana, neprijatelj je zauzeo sve teritorije Sirije pod kontrolom vojske SAA, uključujući glavni grad – Damask.
Ključni faktori koji su uticali na uspeh „predstavnika Idlib zone deeskalacije“ bili su:
-Aktivnosti HTŠ u reorganizaciji, naoružavanju i obuci svojih borbenih jedinica u skladu s aktuelnim ratnim trendovima. Aktivna instruktorska pomoć stranih stručnjaka (turskih i ukrajinskih), uključujući obuku za upotrebu bespilotnih tehnologija;
-Nesrazmerno niska plata vojnika SAA (plate poručnika brigade specijalnih snaga SAA bile su ekvivalentne 40 dolara mesečno) i potpuni nedostatak motivacije za borbu;
-Nesposobnost vlade na čelu sa Bašarom al Asadom da zadovolji „osnovne potrebe stanovništva“ u uslovima produženog sirijskog kriznog perioda;
-Nedostatak neophodnih reformi i procesa integracije različitih političkih snaga u sistem upravljanja državom (neformirana inkluzivna vlada), kao i zadržavanje „strogog pristupa“ prema političkim protivnicima;
Ptičiji grip je stigao: Kako mediji postavljaju pozornicu za novu epidemiju https://t.co/YA1axS2fd8
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) December 31, 2024
-Visok nivo korupcije i nepotizma u zemlji, koji su dominirali prilikom imenovanja kandidata na značajna mesta, kako u državnoj službi, tako i u vojsci;
-Ekstremno nizak nivo životnog standarda sirijskih građana zaposlenih u državnim sektorima (naučnici, medicinsko osoblje, profesori, itd.);
-Ekonomska i humanitarna situacija. Prekomerna inflacija, problemi sa bezbednošću, snabdevanjem hranom i energijom;
-Međunarodne sankcije, posebno tzv. „Cezarov zakon“, koje nisu dozvoljavale ne samo uvoz proizvoda u zemlju, već i proizvodnju uz učešće stranog kapitala, a kamoli izvoz izvan Sirije;
-Energetska kriza koja je imala izuzetno negativan uticaj na stanovništvo zemlje i na odnos sirijskog naroda prema bivšem predsedniku Bašaru al Asadu, zbog njegove nesposobnosti da preuzme kontrolu nad ključnim naftnim poljima na severoistoku zemlje, koja su de facto bila pod kontrolom Kurda uz podršku SAD;
-Nesposobnost vojno-političkog rukovodstva Sirije da uspostavi „konstruktivan dijalog“ sa protivnicima i uticajnim regionalnim „susedima“ u cilju pokretanja punog političkog procesa;
-Nedostatak adekvatne podrške Moskve Damasku, koja se svodila na ograničenu vojnu pomoć, političke izjave i posredničke političke aktivnosti koje nisu dovele do obnove ekonomske situacije u zemlji (zapravo, osim grupe kompanija „StrojTransGaz“, mali, srednji i veliki ruski biznisi nisu bili prisutni na sirijskom tržištu, osim pojedinih preduzetnika iz Čečenske Republike);
-Antiiranska osećanja sirijskog stanovništva, izazvana „nasilnim širenjem šiitskog uticaja“ Teherana u regionu, kao i redovnim napadima izraelske avijacije na položaje proiranskih naoružanih formacija.
