OTKRIVAMO! UN su 2008 pričale o tome koliko je GLAD U SVETU DOBRA a sada „nestašica hrane“ preti civilizaciji
Decenijama pre nego što se globalna nestašica hrane pojavila kao rezultat globalističke „zelene“ agende, sukoba u Ukrajini i niza katastrofa u prehrambenim industrijama, članak u hronici Ujedinjenih nacija imao je temu „Koristi gladi u svetu“.
U publikaciji iz 2008. pod naslovom „Koristi gladi u svetu“ tvrdi se da, suprotno „naivnom gledištu“ da je široko rasprostranjena glad zapravo loša za čovečanstvo, ona zapravo ima „veliku pozitivnu vrednost“ za radnike i njihove poslodavce.
„Ponekad govorimo o gladi u svetu kao da je to pošast koju svi želimo da ukinemo, posmatrajući je kao uporedivu sa kugom ili sidom. Ali taj naivan pogled nas sprečava da se uhvatimo u koštac sa onim što uzrokuje i održava glad. Glad ima veliku pozitivnu vrednost za mnoge ljude“, napisao je profesor Džordž Kent sa Univerziteta na Havajima.
„Zaista, to je fundamentalno za rad svetske ekonomije. Gladni ljudi su najproduktivniji ljudi, posebno tamo gde postoji potreba za fizičkim radom”.
Kent dalje kaže da bi bez „pretnje gladi“ globalna ekonomija prestala da postoji.
„Koliko bi nas prodalo svoje usluge da nije pretnje glađu? Što je još važnije, koliko bi nas prodavalo svoje usluge tako jeftino da nije pretnje od gladi?” Kent je napisao. „Kada svoje usluge prodajemo jeftino, mi obogaćujemo druge, one koji poseduju fabrike, mašine i zemlju, i na kraju posedujemo ljude koji rade za njih. Za one koji zavise od dostupnosti jeftine radne snage, glad je temelj njihovog bogatstva”.
„Niko ne radi više od gladnih ljudi. Da, dobro uhranjeni ljudi imaju veći kapacitet za produktivnu fizičku aktivnost, ali dobro uhranjeni ljudi su daleko manje spremni da se bave tim poslom“, dodao je on.
Ako to nije bilo dovoljno psihotično, Kent je otvoreno priznao da elite zapravo smatraju nestašicu hrane „imovinom“, tvrdeći da bi napori da se okonča globalna glad „bili katastrofa“.
„Za neke od nas na visokom kraju društvene lestvice, okončanje gladi na globalnom nivou bila bi katastrofa. Da nema gladi na svetu, ko bi orao njive? Ko bi ubrao naše povrće? Ko bi radio u kafileriji? Ko bi čistio naše toalete? Morali bismo sami da proizvodimo hranu i čistimo svoje toalete. Nije ni čudo što ljudi na visokom nivou ne žure da reše problem gladi. Za mnoge od nas glad nije problem, već prednost”.
Globalna struktura moći mora da bude zadovoljna što vidi pojavu nestašice hrane kao rezultat sumnjivog niza katastrofa u postrojenjima za distribuciju hrane, „zelenih“ inicijativa, regionalnih sukoba, problema u lancu snabdevanja i divlje inflacije.
Pripremite se shodno tome.
Nulta Tačka/InfoWars
