Otkrivene biblijske tajne: Arheologija potvrđuje ključne biblijske događaje
Biblija je knjiga koja se najviše proučava, o njoj se najviše piše i najpublikovanija je knjiga u istoriji, prevedena je na preko 5 000 jezika i procenjuje se da postoji od 5 do 7 milijardi primeraka. Prema Ginisovoj knjizi rekorda, svakih 10 sekundi se proda 6,4 Biblije.
Ovakva trajna popularnost je neverovatna pred usaglašenim napadom na knjigu od strane mejnstrim medija i obrazovnih institucija koje decenijama pokušavaju da omalovaže Bibliju kao netačnu.
Međutim, zahvaljujući najnovijim naučnim otkrićima u oblasti arheologije, vernici sada mogu da se raduju novim dokazima koji sugerišu da su mnoge priče koje se iznose u Bibliji zaista istinite.
Precizno radiokarbonsko datiranje arheoloških nalazišta u izraelskom gradu Jerusalimu otkrilo je da su se brojni ključni događaji opisani u Bibliji zaista odigrali onako kako su opisani u svetim spisima.
Ovi biblijski događaji uključuju naseljavanje svetog grada Jerusalima, veliki zemljotres i dramatično uništenje grada od strane Vavilonaca, prenosi Live Science.
Izveštaj Indi100: Istraživanje, objavljeno u časopisu PNAS, baca svetlo bez presedana na razvoj drevne prestonice, rekla je viši autor studije Elisabetta Boaretto.
Ona i njene kolege analizirale su sediment uzet iz bivših ljudskih naselja i koncentracije radioaktivnog ugljenika u ugljenisanom semenu da bi odredile datume između 770. i 420. godine pre nove ere.
Prethodne studije nisu mogle da koriste radiokarbonsko datiranje da bi se tačno odredila vremena u ovom periodu, koji je poznat kao „Halštatska visoravan“.
To može biti zato što je niža solarna aktivnost tokom ove ere proizvela manje radioaktivnog izotopa ugljenika-14 – oblika ugljenika koji se koristi u radiokarbonskom datiranju da bi se utvrdilo kada je uzorak nastao, kao što primećuje Live Science.
Halštatska visoravan je glavni razlog zašto je tako malo Jerusalima datirano radiokarbonom, uprkos arheološkom, istorijskom i verskom značaju grada.
„Arheološki zapisi u Jerusalimu bili su povezani sa vremenima zasnovanim na Bibliji ili na poređenjima grnčarije sa drugim lokalitetima“, rekla je Boareto. „Dakle, nikada nije bilo apsolutno datirano.“
SUD u Australiji doneo odluku! Hapšenja i policijsko nasilje za vreme COVID-a u toj zemlji NEZAKONITAhttps://t.co/Q7yIOsH8yv
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) May 12, 2024
Ona i njen tim proučavali su 103 uzorka semena i drugih ostataka prikupljenih sa pet lokacija u kvartu Davidov grad, južno od Brda hrama.
Koristili su kombinaciju radiokarbonskog datiranja i onoga što je poznato kao „mikroarheologija“ – precizne analitičke metode – da bi ustanovili starost sedimenata povezanih sa semenom.
Zatim su potvrdili ove datume upoređujući ih sa merenjima atmosferskog radiokarbona iz prstenova drveća koje je raslo između 624. i 572. pre nove ere.
Zatim su usidrili svoju hronologiju koristeći dokaze o vavilonskom uništenju 586. pre Hrista.
Njihov rad ostavio im je nove dokaze da je Jerusalim bio naseljen između 12. i 10. veka pre nove ere i da se grad proširio na zapad u devetom veku pre nove ere.
Istraživači su takođe pronašli dokaze o zemljotresu sredinom osmog veka pre nove ere – u obliku urušenog kamenja i oštećenog građevinskog materijala – nakon čega je usledio period rekonstrukcije.
Ovaj događaj se pominje u Bibliji, ali nikada nije bio čvrsto datiran, kao što napominje Live Science.
Boaretto i njene kolege su takođe videli dokaze da je posle zemljotresa usledio period relativne ekonomske i političke stabilnosti.
Međutim, tada došlo do katastrofalnog kraja tokom opsade Vavilonaca 586. pre Hrista, što je opisano i u Bibliji i u novovavilonskim zapisima.
Ipak, nisu svi ubeđeni na osnovu pouzdanosti novih otkrića.
Arheolog Izrael Finkelštajn, profesor emeritus na Univerzitetu u Tel Avivu koji nije bio uključen u Boaretinu studiju, rekao je za Live Science da mnogi uzorci korišćeni u studiji potiču iz sumnjivog arheološkog konteksta.
On je insistirao da se uzorci samo sa jedne od pet lokacija, plus nekoliko drugih, mogu smatrati pouzdanim, dok drugi „daju samo najraniji mogući datum za dati sloj“.
I dok je mogućnost radiokarbonskog datiranja slojeva tokom Halštatskog perioda predstavljala proboj, „ovo takođe nije bez poteškoća“, naglasio je Finkelštajn.
To je zato što je ovo zasnovano na uzorcima iz jedne sobe koja nije sadržala direktne dokaze o zemljotresu iz osmog veka niti o razaranju od strane Vavilona u šestom veku.
Ipak, priznao je: „Projekat radiokarbonskog datiranja Jerusalima iz gvozdenog doba je prvi korak u važnoj misiji.
Nulta Tačka/Indi100
