Svet

Ovako se CIA mešala u izbor vaseljenskog patrijarha

Ovako se CIA mešala u izbor vaseljenskog patrijarha

Prisluškivanja, podmićivanja i ucene – u periodu Hladnog rata, tajne borbe su se odvijale i na crkvenom planu, jer su se supersile borile za vernike. Dokumenti pokazuju da su SAD bile upletene i u izbor carigradskog patrijarha, što je dovelo do raskola u pravoslavnom svetu i religiozno-političkih afera.

„Baš me briga za episkope“
U kabinetu državnog sekretara Henrija Kisindžera se zazvonio je telefon, na liniji je bio tadašnji potpredsednik SAD Spiro Egnju.

„Potrebno je da se u Tursku pošalje delegacija na čelu sa arhiepiskopom Jakovom. To će mu dati na značaju na predstojećim izborima za patrijarha. On je na čelu zajednice koja nas podržava i potrebno je da se uverimo da glasovi turskih episkopa neće praviti prepreke“, rekao je tada drugi čovek SAD.

„Baš me briga za turske episkope, ali me je briga za njihovu vladu“, odgovorio je Kisindžer.
Razgovor je održan 7. jula 1972. godine. Tog dana je umro Carigradski patrijarh Atinagora (Spiru), koji je u tom trenutku bio jedan on najuticajnijih verskih ličnosti na svetu. Međutim, njegovu smrt su iščekivali već tri godine i oko trona se vodila borba.

Glavni kandidat je bio Jakov (Kukuzis), arhiepiskop Carigradske crkve u SAD, koji je bio prava zvezda, jak propovednik i čest gost u Beloj kući. Sve ovo je bilo na osnovu njegovih grčkih veza. Ujedno, Egnju mu je bio i dobar drug.

Vašington je imao interes da „prava osoba“ vodi Carigradsku crkvu. Upravo je ovog patrijarha Zapad video kao lidera pravoslavnog sveta.

MARIO ZNA i dr SEMIR OSMANAGIĆ- ONI neće odustati od svojih AGENDI ali postoji IZLAZ iz svega ovoga

Vaseljenski patrijarh Atinagora je ovu ulogu dobro odigrao. On je na ceremoniji ustoličenja 1949. godine pozvao hrišćane i muslimane da se „ujedine u borbi sa crvenom pretnjom“, odnosno komunizmom.

Provokacija specijalnih službi
Tokom prve propovedi, pored patrijarha Atinagore je stajao gubernator Istanbula. Kako se navodi u izveštajima britanskih diplomata, on je bio važna figura Carigradske crkve.

Krajem ‘40-ih godina turska vlada je raščistila put Atinagoru. Njegov prethodnik je bio patrijarh Maksim koji je početkom Hladnog rata izjavio: „Crkva je van politike“. On je sarađivao sa pravoslavnom braćom i Ruskom pravoslavnom crkvom. Tokom 1948. godine je u Moskvu poslao delegaciju na jubilej autokefalnosti.

To je razljutilo Ankaru. CIA agenti koji su radili u Turskoj i Grčkoj su širili publikaciju u kojoj su otkrivali neke tajne o patrijarhu. Oni su prinudili Maksima da 1948. godine podnese ostavku, navodno, zbog bolesti.

„Akcije za zamenu starog Maksima na mestu vaseljenskog patrijarha Grčke pravoslavne crkve su uspele. Više od godinu su pokušavali da ga izbace iz patrijaršije, koja je predstavljala pravoslavne Grke u celom svetu. Sada patrijarh čeka odluku o sledećem postavljenju“, napisano je u otkrivenom izveštaju specijalnih službi.

Sa Ankarom je dogovoreno o nasledniku. Stvar je bila u tome da je novi patrijarh mogao da postane samo građanin Turske, ali su 26. januara 1949. godine Atinagori uručili novi pasoš prilikom sletanja na istanbulski aerodrom.

Istu šemu su pokušali da sprovedu i posle 23 godine sa arhiepiskopom Jakovom. Međutim, plan Egnjua i Kisindžera nije uspeo.

„Srušena ptica“
„Zajednica Grka u Carigradu je veoma mala, oko 30.000 ljudi, i može je koristiti kao pijun kao bi se trgovalo garancijama za bezbednost za Turke koji žive na ostrvu“, navodi se u izveštaju britanske obaveštajne službe.

Problem Kipra je sve više udaljavao Ankaru od saveznika na Zapadu. Arhiepiskop Jakov je otvoreno podržao stanovnike Kipra i skupljao pare za njih.

„Pitanje o njemu se rešavalo na samom vrhu. Turska strana je nepokolebljiva. Oni ne žele da Jakov bude sledeći patrijarh“, navodi se u tajnom telegramu Stejt departmenta koji je poslat američkom ambasadoru u Ankari.

Kineska doktorka koja je radila u Vuhanskoj laboratoriji: COVID 19 je pušten iz laboratorije NAMERNO, nije iscurio slučajno

 

Patrijarh je pozvao Džordža Buša, u tom trenutku predstavnika SAD u Ujedinjenim nacijama i tražio da se izda rezolucija Saveta bezbednosti „o kršenju verskih sloboda u Turskoj“. Budući američki predsednik je shvatio da je Jakov „srušena ptica“. Posle nekoliko meseci je zbog sumnje da je učestvovao u korupciji podneo ostavku Spiro Egnju.

I plan B je propao: lojalnog Amerikancima mitropolita Melitona (Hadzisa), koji je imao turski pasoš, u poslednjem trenutku su izbrisali sa spiska kandidata. Ankara je poslala Istambulu tri imena koja nisu poznata javnosti.

Sinod Carigradske crkve je izabrao novog patrijarha Dimitrija (Papadopulosa) – „tihog monaha“, koji nije davao jake izjave. On je imao dobar odnos sa Ruskom pravoslavnom crkvom i 1987. godine je bio u Moskvi.

„Deo velikog projekta“
Dimitrije je umro 1991. godine. Njegovo mesto je zauzeo mitropolit Vartolomej (Argondonis), penzionisani oficir turske vojske. Navodno je bio pogodna figura za Ankaru.

Sredinom ‘90-ih godina i do danas carigradski patrijarh stalno kritikuje vlast u Turskoj. To je posebno isticao na sastancima sa američkim političarima.

„Njegova svetost je izrazila zahvalnost vladi SAD za podršku. On je govorio da je prinuđen da ide ‘po veoma tankoj liniji’, sa jedne strane je Grčka, sa druge Turska. U Turskoj, žalio se patrijarh, pravoslavni Grci nisu ni postali punopravni građani“, navodi se u tajnom telegramu američke ambasade u Istanbulu, koju je objavio „Vikiliks“.

Pored toga, Vartolomej je još 1990-ih počeo da se sukobljava sa Ruskom pravoslavnom crkvom. Prvo u Estoniji, za koju je naveo da je njegova teritorija, a zatim 2018. godine u Ukrajini gde je bez obzira na kanone legalizovao lokalne raskolnike.
„Patrijarh Vartolomej je deo velikog geopolitičkog projekta koji je usmeren na dalje slabljenje Rusije i zabadanje klina između ruskog i ukrajinskog naroda. I Ruska pravoslavna crkva, koja objedinjuje te narode, je bila glavna prepreka za ostvarivanje američkih planova“, rekao je tada šef kancelarije za spoljne veze crkve Moskovskog patrijarhata mitropolit Ilarion (Alfejev).

Vaseljenski patrijarh Vartolomej je prilikom nedavne posete Americi još jednom zahvalio Beloj kući za „višedecenijsku pomoć“.

NultaTačka/Sputnik