Ovo je mesto gde bi mogao da počne treći svetski rat
Bura oko obustave železničkog transporta kroz Viljnus se ne stišava. Pretnje stižu sa svih strana.
Uzalud su i Litvanija i Evropska unija pokušale da objasne Rusiji da blokada, koja uključuje ugalj, metale, građevinske materijale i naprednu tehnologiju, nije njena samostalna odluka, već provođenje zajedničke odluke EU o sankcijama.
„Odgovor neće biti diplomatski nego praktičan“, rekla je u četvrtak Marija Zaharova, portparol ruskog ministarstva spoljnih poslova. Ovog puta je to rekla ruskom susedu Litvaniji, a razlog je, podsetimo, najava blokade znatnog dela železničkog saobraćaja preko ove zemlje, za rusku enklavu Kalinjingrad.
Kakav je to „praktični“ odgovor, nije objasnila, ali zanimljivo je da je istog dana ministarstvo obrane još jednog ruskog suseda, Estonije, prijavilo da je ruski vojni helikopter Mi-8 na dve minute ušao u njen vazdušni prostor prošle subote.
Dan pre nje upozorenje Litvaniji koja ima oko 50 puta manje stanovnika od Rusije, teritorije da ne spominjemo – uputio je i Nikolaj Patrušev, sekretar Saveta bezbednosti Ruske Federacije.
„Rusija će sigurno odgovoriti na takve neprijateljske akcije. Odgovarajuće mere se razrađuju u međuresornom formatu i biće poduzete u bliskoj budućnosti. Njihove posledice imaće ozbiljan negativan uticaj na stanovništvo Litvanije“, poručio je Patrušev iz Kalinjingrada, optužujući Litvaniju za kršenje normi i načela međunarodnog prava.
Spor oko grada koji je nekad bio nemački, a danas je strateška ruska luka
Upravo je Kalinjingrad, enklava smeštena između Poljske, Litvanije i Baltičkog mora, razlog zašto Litvaniju i Rusiju možemo da zovemo susedima, iako se između te dve zemlje nalazi Belorusija. A iz kratkog pogleda na kartu jasno je da je kopneni promet između ruske matice i Kalinjingrada moguć samo preko Belorusije i Litvanije ili Belorusije i Poljske.
Kalinjingrad je inače sedište ruske baltičke flote i opšte visoko militarizovana zona u kojoj su, uz deset hiljada vojnika i mornara baltičke flote, smešteni balistički projektili Iskander koji mogu da nose nuklearne bojeve glave.
Kalinjingrad je pao pod rusku vlast nakon pobede nad nacističkom Nemačkom na kraju Drugog svetskog rata. Pre toga se taj nemački grad zvao Kenigsberg i imao je većinski nemačko stanovništvo, još iz doba Kraljevine Pruske, ali tokom i nakon rata je postao većinski ruski.
Mnogo pre trenutnih napetosti između Moskve i Viljnusa Dmitrij Medvedev, bivši ruski predsednik i premijer, i aktuelni zamenik predsednika ruskog Saveta bezbednosti, zapretio je da će Rusija postaviti hipersonične rakete i nuklearno naoružanje u Kalinjingrad.
„U tom slučaju više ne možemo govoriti o Baltiku kao regiji bez nuklearnog oružja – treba vratiti balans. Do danas Rusija nije preduzela takve mere i nije ih planirala“, objasnio je tom prilikom Medvedev.
Povod je tada, u aprilu, bio zahtev Švedske i Finske za pristupanjem NATO-u, a litvanski ministar obrane Arvidas Anusauskas nazvao je tu pretnju besmislenom, tvrdeći da Rusija već dugo drži nuklearno oružje u Kalinjingradu, „na 100 kilometara od granice s Litvanijom“, te da su „međunarodna zajednica i sve zemlje u regionu savršeno svesne toga“.
Videli smo i nedavni predlog zakona zastupnika ruske Dume Jevgenija Fjodorova da Moskva povuče priznanje nezavisnosti Litvanije koje je dala prilikom raspada Sovjetskog Saveza, pod navodom da je to priznanje bilo u suprotnosti s ustavom SSSR-a.
Litvanski dobrovoljci koji se pripremaju za obranu zemlje
S druge strane, Litvanija ima dobrovoljačku paravojsku nazvanu Litvanski streljački savez, koja je osnovana pre nekih stotinu godina radi borbe za nezavisnost, ali koja ima i mračnu epizodu saradnje s nacistima u Drugom svetskom ratu, slično kao i Organizacija ukrajinskih nacionalista na koju se Rusi pozivaju kad govore o „denacifikaciji“ Ukrajine. Izgleda i Litvanija i Ukrajina imaju mračnu nacističku prošlost.
Nakon proglašenja nezavisnosti savez je obnovljen uz podršku države. Od početka rata u Ukrajini broj članova naglo je porastao na trenutnih 14.000.
Ramunas Šerpetauskas, zapovednik lokalnog voda u Druskininkaiju, kaže za Politico da je zasad sve mirno na istočnoj granici te da ne očekuje da će Rusija pokušati išta s njegovom zemljom dok god je zauzeta u Ukrajini, ali da on i njegovi saborci nadziru situaciju u graničnom koridoru.
„Neki misle da nas nema smisla napadati, ali treba napomenuti da je ovo direktni kopneni put do Kalinjingrada. Ako budu u stanju svladati Ukrajinu, moguće je da će sledeći udarac biti ovde“, smatra Šerpetauskas.
Bivši estonski predsednik Tomas Hendrik Ilves smislio je popularno ime jaz Suvlaki 2015. u razgovoru s tadašnjom nemačkom ministarkom odbrane, a današnjom predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen kako bi je upozorio na to da se radi o kritičnoj slaboj tački na istočnom krilu NATO-a.
Da li bi Nemci, Francuzi i Amerikanci išli u rat za Litvaniju?
Najveći rizik, međutim, potencijalno proizlazi baš iz relativne nebitnosti, bar za ostatak NATO-a. Da li bi sve, ili barem one najbitnije, članice NATO-a, poput SAD-a, Velike Britanije, Francuske i Nemačke, zaista bile spremne da uđu u treći svetski rat samo zbog ovog koridora?
„Jedini odgovor na taj izazov je povećana prisutnost NATO-a ovde. Znamo kako je Rusija opsednuta zatvaranjem kopnenih koridora“, zaključio je za Politico zamenik ministra obrane Litvanije Margiris Abukevičius.
I to će sigurno biti jedno od pitanja oko kojih će se žustro raspravljati na nadolazećem samitu NATO-a u Madridu 29. – 30. juna, uz pitanje Ukrajine, gde je stanje na bojištu u Donbasu sve gore po Ukrajinu i kolektivni Zapad.
Glavni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg najavio je da će se dodatno pojačati borbene grupe u istočnom delu saveza, s više vazdušne, pomorske i kibernetičke obrane“, ali poslednja reč biće na čelnicima najjačih članica, od američkog predsednika Džozefa Bajdena na dalje(Ako Bajdenu dobro napišu „puškice“).
