U konačnoj verziji rezolucije Evropskog parlamenta o napretku Srbije ka EU, osuđuju se napadi na novinare i špijuniranje ruske opozicije u Srbiji koje je sproveo srpski MUP na čelu sa Aleksandrom Vulinom. U rezoluciji se nedvosmisleno traži od Srbije da uvede sankcije Rusiji i na taj način se jasno odredi da li je na evropskom putu. To je zapravo uslov za otvaranje poglavlja i bilo kakav napredak Srbije ka EU.
Autori konačne verzije rezolucije o Srbiji o kojoj će glasati poslanici EP, Srbiji daju podršku za članstvo u Evropskoj uniji ali se jasno napominje da je za to potrebna politička volja i reforme pre svega u oblasti vladavine prava.
Istovremeno se napominje da je napredak u tim oblastima moguć samo ako Srbija svoju politiku uskladi sa spoljnom, bezbednosnom i odbrambenom politikom EU. Jasno se navodi da to podrazumeva sankcije Rusiji i normalizaciju odnosa sa Kosovom i Metohijom.
Poziva se Srbija da ponovo proceni svoju ekonomsku saradnju sa Rusijom. Skreće se pažnja i na činjenicu da su i dalje aktivni letovi na realaciji Moskva – Beograd uprkos tome što je zatvoren vazdušni prostor EU za letove ka Rusiji.
Od Srbije se traži i da „prekine svu vojnu saradnju sa Rusijom“ a to se odnosi i na Regionalni rusko-srpski regionalni humanitarni centar u Nišu.
Zabrinjava špijuniranje ruske opozicije u Srbiji
U osnovnoj verziji nije bilo pomena o prisluškivanju ruske opozicije u Srbiji, ali se u konačnoj verziji taj događaj ipak našao.
„Izražavamo zabrinutost zbog navoda o prisluškivanju ličnosti ruske opozicije u Beogradu od strane srpskih vlasti i navodnog naknadnog dostavljanja materijala ruskim bezbednosnim službama“, navodi se u rezoluciji.
Podsetimo, prisluškivanje ruske opozicije bila je koordinisana akcija srpskih i ruskih vlasti u okviru zajedničke borbe protiv tzv. obojenih revolucija. Informacija da je ta saradnja rezultirala ne samo prisluškivanjem skupa u Beogradu, već i hapšenjem koorganizatora događaja Andreja Pivovarova.
Osuda napada na medije i opoziciju
Osuđuju se kontinuirani fizički napadi, zastrašivanje, govor mržnje i političke klevete protiv novinara i civilnog društva, uključujući tu i poslanike i vladine službenike.
Pozivaju se nadležni da istraže sve slučajeve napada, da se napadači adekvatno kazne i da se unapredi bezbednost novinara i zaštitnika ljudskih prava.
Takođe, izražava se zabrinutost zbog kontinuiranog targetiranja pomenutih. Navodi se da su ograničene slobode i nezavisnost medija i da ih vladajuća većina zloupotrebljava.
Istovremeno se pozivaju srpske vlasti da obezbede finansijsku i operativnu samostalnost RATEL-a i REM-a , u skladu sa evroposkim standardima.
Pritisak na birače, napadi i nasilje
Konstatuje se da tokom izbora svi kanidati nisu imali isti tretman, da su predstavnici vladajuće stranke favorizovani, da je bio prisutan pritisak na birače.
Evroparlamentarci su zabrinuti i zbog svega što se oko objavljivanja rezultata izbora dešavalo, odnosno činjenice da su rezultati beogradskih izbora objavljeni tek dve nedelje nakon glasanja.
Nije ostalo nezapaženo da je u proteklih deset godina osim jednom parlament raspuštan svaki put vanredno, i da svaki dalji nepotrebni vanredni izbori ne bi doprineli političkoj stabilnosti.
U izveštaju se od Srbije traži da poštuje prava za mirno okupljanje i da se policija uzdrži od upotrebe prekomerne sile. Posebno se osuđuje nasilje grupa okupljenih na protestu iz 2021. godine, ispred Mladićevih murala, ali i upotreba huligana na protestima u Šapcu i Beogradu u decembru 2021.
Traži se i uklanjanje murala Mladiću.
Izražava se žaljenje što prethodni saziv parlamenta nije usvojio zakon o istopolnim partnerstvima koji je, podsećamo, „blokirao“ direktno predsednik Vučić (jer je neustavan).
Osuđuje se navodna upotreba prinudnog rada u slučaju 500 vijetnamskih radnika u Linglongu i pozivaju vlasti da ispitaju ove slučajeve.
Lažne vesti i dezinformacije o ratu u Ukrajini
U paragrafu 21 izražava se zabrinutost zbog širenja dezinformacija o ruskoj intervenciji u Ukrajini, i to u medijima bliskim vladi. Istovremeno, pozivaju se vlasti da preuzmu odlučne korake da se izbore sa dezinformacijama i lažnim vestima.
Posebno brinu dezinformacije koje su plasirane putem srpskog izdanja Sputnjika i traži se njihovo zaustavljanje. Brine i ranjivost koju Srbija pokazuje spram uticaja Rusije i Kine.
„Zabrinuti smo što Srbija i Mađarska pomažu Rusiji i Kini sa njihovim geopolitičkim ciljevima. Poziva se EEAS (diplomatska služba EU, prim. nov.) da zauzme proaktivniji stav, sa fokusom na izgradnju kredibiliteta EU u regionu“, navodi se u dokumentu.
Osuđuje se i promovisanje Šljivančanina, Ojdanića i Šainovića – osuđenih u Hagu – u srpskim medijima. Posebno se skreće pažnja na kineske investicije i obim duga prema Kini.
O uticaju „prljavih“ tehnologija
U rezoluciji se naglašava visok nivo zagađenja vazduha i to pre svega u Beogradu, Smederevu, Boru, Kolubari i dolinama Tamnave, koje su često, kaže, najzagađenija mesta na svetu. Od vlasti se traži da „brzo“ preduzme korake da poboljša kvalitet vazduha. U delovima posvećenim ekologiji ponavlja se uticaj prljavih kineskih industrija.
EP se u rezoluciji bavi i eksploatacijom litijuma. Traži se od srpskih vlasti puna transparentnost u pregovorima o eksploataciji, uz javnu raspravu sa lokalnim zajednicama.
Korupcija i vladavina prava su standardno negativno apostrofirane.
Nulta Tačka/Agencije
