Katolička nadbiskupija Baltimora zataškavala je decenije seksualnog zlostavljanja dece od strane sveštenika i drugih crkvenih vođa još od 1940-ih godina, tvrdi kancelarija državnog tužioca Merilenda u osuđujućem izveštaju nakon četvorogodišnje istrage.
Više od 600 dece seksualno je zlostavljano od strane preko 150 sveštenstva, monahinja, bogoslova i đakona, navodi se u izveštaju koji je objavljen u sredu.
Istraga je navela „neospornu istoriju“ „prožimajućeg, pogubnog i upornog zlostavljanja“, kojoj je dozvoljeno da se nastavi pošto su zvaničnici biskupije izabrali da čuvaju instituciju umesto da štite decu u svojim skupštinama i školama.
Ovaj izveštaj ilustruje izopačeni, sistemski neuspeh nadbiskupije da zaštiti najugroženije, decu koju je bila zadužena da čuva – rekao je državni tužilac Entoni Braun u saopštenju.
U izveštaju se navodi da je „zapanjujući broj nasilnika i žrtava, izopačenost ponašanja nasilnika i učestalost kojom su poznati nasilnici dobijali priliku da nastave“.
👉 Na korak od svog cilja! SZO: Svaka šesta osoba na svetu neplodna https://t.co/BEZqf26iTH
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) April 5, 2023
U stvari, zlostavljanje je navodno bilo toliko rasprostranjeno da su neke crkve i škole imale više od jednog prestupnika u isto vreme.
Parohija u Katonsvilu, Merilend, imala je 11 odvojenih zlostavljača između 1964. i 2004. godine.
Nadbiskupija, najstarija rimokatolička biskupija u SAD, nije zaštitila žrtve kada su se pojavile optužbe za zlostavljanje, navodi se u državnom izveštaju. Na primer, kada je 1987. godine saznao da je sveštenik seksualno zlostavljao 14-godišnju devojčicu i priznao da su ga „neke mlade devojke uzbuđivale“, eparhija je žrtvi rekla da će dobiti terapiju i da će biti raspoređen dalje od dece.
Eparhija nije preduzela nikakve druge radnje sve dok se 1994. godine nisu pojavile dodatne žrtve.
Do tada je, kako se navodi u izveštaju, zlostavljano još devet devojaka, a bilo je indicija da su druge žrtve odlučile da ne prijave svoje slučajeve.
Istraga je bila usredsređena na zlostavljanje pre 2002. godine, kada je izveštaj medija o prikrivanju navoda o seksualnom zlostavljanju od strane Bostonske nadbiskupije doveo do reformi crkve, uključujući doživotne zabrane prestupnika.
Međutim, kancelarija državnog tužioca je tvrdila da nadbiskupija Merilenda nije u potpunosti sprovela potrebne reforme. Na primer, propustila je da javno navede sve nasilnike za koje je znala i dozvolila je nekima da se penzionišu sa penzijama, umesto da budu svrgnuti.
Izveštaj je preporučio ukidanje roka zastarelosti Merilenda za tužbe o seksualnom zlostavljanju u detinjstvu, omogućavajući žrtvama da podnesu građanske tužbe za naknadu štete.
Državni zakonodavci usvojili su takav zakon u sredu, odobrivši zakon kojim bi se ukinulo trenutno ograničenje koje zabranjuje navodnim žrtvama da tuže nakon što napune 38 godina.
