Američka kompanija Colossal Biosciences pokreće novi revolucionarni projekat – povratak izumrle džinovske ptice moa, koja je nekada dominirala pejzažima Novog Zelanda.
Ovaj poduhvat izazvao je globalnu debatu o etici, nauci i budućnosti očuvanja biodiverziteta.
Ptice moa, visoke preko 3 metra i teške do 230 kilograma, nestale su oko 1400. godine, uglavnom kao posledica ljudske aktivnosti. Danas, više od šest vekova kasnije, tim iz SAD-a želi da ih vrati u život – koristeći savremenu genetiku, modifikovanje DNK i saradnju s autohtonim zajednicama i naučnicima s Novog Zelanda.
Colossal Biosciences je već poznata po svojim projektima oživljavanja vunastog mamuta i dodo ptice, ali je najava povratka moa izazvala snažne reakcije u svetu nauke. Kompanija sarađuje sa Univerzitetom u Kenterberiju i istraživačkim centrom Ngāi Tahu, sa ciljem da sekvencira genome svih devet poznatih vrsta moa. Plan je da se koristi DNK najbližih živih srodnika – poput južnoameričkih tinamu ptica ili australijskog emua – kako bi se „rekonstruisala“ izumrla vrsta.
Završetak genetskog mapiranja očekuje se do leta 2026. godine.
Genetski inženjering praistorije
Proces „de-ekstinkcije“ zahteva precizno genetsko manipulisanje. Naučnici planiraju da koriste CRISPR tehnologiju kako bi uneli specifične karakteristike moa u genome živih ptica. Međutim, kod ptica to je posebno izazovno zbog razvoja embriona u jajima, što otežava kontrolu genetskih intervencija.
Uprkos izazovima, projekat ima snažnu finansijsku podršku – uključujući 15 miliona dolara od reditelja Pitera Džeksona i njegove partnerke Fren Voš. Džekson, veliki zaljubljenik u istoriju Novog Zelanda, poseduje sopstvenu kolekciju fosila moa.
Naučna kontroverza i etički izazovi
Ovaj poduhvat ne prolazi bez kritika. Mnogi stručnjaci postavljaju pitanje: ako se vrati životinja koja samo liči na izumrli original – da li je to zaista povratak vrste? Takođe, brine ih mogućnost da ovakvi projekti odvuku resurse i pažnju sa stvarnih, postojećih pretnji po ugrožene vrste širom sveta.
Skepsa postoji i zbog ranijih pokušaja kompanije da „ožive“ drevne vukove, kada su uspeli da promene ćelije sivog vuka kako bi imale osobine izumrlog predatora – što je mnogima izgledalo više kao naučna predstava nego kao očuvanje prirode.
Povratak prirodi – ili naučna fantazija
Krajnji cilj projekta je reintrodukcija moa u divljinu, što bi predstavljalo istorijski presedan u očuvanju izgubljenog ekosistema. U Colossal-u tvrde da je saradnja sa lokalnim zajednicama ključna za uspeh – kako bi se očuvao balans između nauke, kulture i prirode.
Ali pitanje ostaje: da li nauka treba da vraća prošlost, ili da štiti ono što još uvek imamo?
Ideja da se prošlost rekonstruiše deluje kao nada – ali i kao upozorenje.
Povratak moa možda jeste simbol napretka nauke, ali i izazov našoj savesti: da li znamo kada treba da stanemo?
Nulta Tačka/Mediji
