Ako do sada niste pogledali ovo kultno delo Stanley Kubrick-a orginalnog naziva “A Clockwork Orange”(srp.pr.”Paklena Pomorandža”) iz 1971., naš savet je da to učinite. I onako ništa pametno na TV-u u današnjim vremenima nećete naći.
Ovaj film se smatra jednim od najkotraverznijih filmova ikada snimljenih, remek delo koje savršeno opisuje današnjost u svim segmentima društva i kulture.
Pre pedeset godina, Alex DeLarge (Malcolm McDowell), koji je voleo Betovena, obukao je svoju belu uniformu, stavio veštačke trepavica (na jedno oko), šešir i štitnik(ma, znate već za šta..),i zapevao, brutalno i ironično, pesmu “Singin ‘in the Rain“.
Iako je prošlo 50 godina, i slavi godišnjicu, i dalje šokira mnoge, prepun nasilja, seksa..
Kritike koje je dobijao ovaj film, išle su od zaprepašćenja, groženja do divljenja, ali nikada nikog nije ostavio bez komentara. A Kubric-ova vizija je godinama sve jača.
Gledanje filma očima 2021. alarmantna je vežba – ne zato što je film pornografski ili nasilan, već zato što svet “Paklene Pomorandže” neugodno podseća na sadašnjost.
Radnja ovog filma se dešava u distopiji koja propada.
U kojoj je svaki odnos rušen željom za moći i željom za uživanjem, rušeći sve ljudsko čega se dotaknu. Alex-ov univerzum je autoritaran i okrutan na bilo kom nivou, gde je svako duboko zaronjen u moralnoj i etičkoj korupciji. Žvuči poznato, zar ne?
Kada uključite TV, čitate novine ili zaronite u smrdljivu močvaru zvanu društvene mreže, naćićete se u istom tom jezivom, grotesnom svetu u kome živi Alex. Sa malim razlikama u detaljima.
Performans! Nije samo film, gluma zar ne.. Nešto je i stvarnost!
Bilo da se radi o borbi uličnih bandi protiv Billy Boy-a i njegove bande ukrašene nacističkim obeležjima, koja podseća na bitku Antife protiv Proud Boys-a, u kojoj su antifašisti jednako fašisti kao i fašisti sa kojima se bore; ili njegovu zloglasnu pesmu i ples dok napada bračni par Alexander; ili njegovo ponižavanje na sceni pod čarolijom Ludovico tehnike; ili njegovu nasmejanu, foto-operaciju koja jede odreske sa ministrom, Alex uvek nastupa.
Sve je ovo jedna velika predstava.. Svet, veličanstvena pozornica.. A mi, obični smrtnici – publika..
Zar niste primetili, društvene mreže su pretvorile sve od monstruoznog, ličnog ili političkog u umetnost performanse.
Žrtve! Da bi stigao do vrha, do željene moći u sunovratu civilizacije, oni željni .. moraju gaziti sve.
Alex je neka vrsta Anti-Hrista, ne u smislu da je Sotona, već pre da njegova patnja na kraju nije dovela do nikakve lične ili duhovne “uzvišenosti”, već je samo potvrdilo pad ljudske prirode.
Poput majmuna u Kubrick-ovoj „2001: Svemirska odiseja“(“2001: A Space Odyssey“), koji su evoluirali da koriste kosti kao oružje, žrtva postaje samo još jedno oruđe za Alex-a da požnje nasilje. Kad ga etiketiraju kao “žrtvu modernog doba”, lukavi Alex brzo prepoznaje taj nadimak kao moćno novo oružje i vrlo lako ga prihvata.
Ova evolucija ne pretvara Alex-a iz varvarske zveri u blaženo biće, već ga čini još monstruoznijim predatorom koji može plivati sa višom klasom – ministrom unutrašnjih poslova, koji ispunjava svoju mrlju ispred bezumne štampe, koja pojede priču kao što Alex jede dobro posluženo jelo.
Sadašnji Alex-i su samoproglašene žrtve, nepostojećih napada, željni novih vrhunskih super oružja, gazeći po svemu i po svakome bez trunke emocija i nikome od njih više nije stalo do Betovena.
Ove samoproglašene žrtve znaju da iskoristite svoje priče kako bi stekle moć, dok druge oponašaju tu manipulaciju i dočaravaju žrtvu tamo gde je nema kako bi podigle svoj društveni status i razbile neprijatelje.
Naravno, masmediji piju ovu podmuklu priču o žrtvi..
Sigurna da ovakav film ne bi mogao biti snimljen u današnjici, jer je previše hrabar, iskren. Umetnički savršeno prikazuje globalno čovečanstvo.
Osim toga, Kubrick bi se, uprkos činjenici da je jedan od najvećih filmskih stvaralaca svih vremena, smatrao previše „problematičnim“, a njegova politika previše amorfna da bi položila test kulture 2021.
Film takođe prikazuje ogromnu količinu golotinje i nasilja, što bi u naše čudno i kvazi fino vreme, prozvano zabranjenim delom. Što je ironično, budući da je naša planeta i kultura toliko prožeta stvarnom pornografijom i nasiljem u stvarnom životu.
Srećom, “Paklena Pomorandža” je ipak snimljen i ono što je bio sjajan film 1971. godine još je veći i veličanstveniji ako se gleda u kontekstu 2021.
Učinite sebi uslugu, pogledajte ovaj Kubrick-ov film, uverite se da on nije samo bio filmski genije – on je bio prorok.
I ne brinite, ako ga niste do sada pogledali, nikad nije loše vreme za dobar film.. Kokice su već sprenme za stvarnost..
Uživajte!
