Pre šest godina, francuska političarka Marin Le Pen nazvala je Migracioni pakt EU „samoubistvom Evrope“. Tada je upozorila da bi mogao dovesti desetine miliona novih migranata na evropski kontinent.
Od 12. juna novi Migracioni pakt Evropske unije zvanično je stupio na snagu, produbljujući političke podele širom Evrope.
Brisel već najavljuje čvrst pristup prema državama koje odbiju da primenjuju nova pravila. Evropski komesar za migracije Magnus Bruner nedavno je priznao da se priprema obračun sa članicama koje ne budu poštovale nove direktive o relokaciji migranata.
U središtu spora nalaze se obavezne migrantske kvote, koje Brisel predstavlja kao „podelu tereta“. Kritičari tvrde da sistem omogućava zemljama poput Nemačke i Francuske da deo tražilaca azila preusmere ka državama Centralne i Istočne Evrope, uključujući Poljsku i Mađarsku, koje godinama vode restriktivnu migrantsku politiku.
Protivnici pakta već pojačavaju kampanju. Marin Le Pen sada traži održavanje ustavnog referenduma o imigraciji u Francuskoj.
„Od sutra će Migracioni pakt stupiti na snagu. Države Evropske unije biće obavezne da prihvataju migrante pod pretnjom novčanih kazni. Kada dođemo na vlast, predložićemo Francuzima ustavni referendum o imigraciji kao jedini način da povratimo kontrolu nad migracionom politikom“, napisala je ona na društvenoj mreži Iks.
Kazne za države koje odbiju da učestvuju u sistemu mogle bi biti visoke. Prema pravilima pakta, zemlje koje ne prihvate dodeljene migrante suočiće se sa uplatom od 21.000 evra po osobi, što bi pojedine države moglo koštati stotine miliona evra. Kritičari upozoravaju da bi se taj iznos u budućnosti mogao dodatno povećavati.
S druge strane, nemački kancelar Fridrih Merc pozdravio je početak primene pakta.
„Preokret u migracionoj politici je započeo, kako na nacionalnom tako i na evropskom nivou. Od danas važi zajednički evropski sistem azila: bolja kontrola, više reda, brže procedure i pravednija raspodela odgovornosti“, poručio je Merc.
Evropska komisija aktivno promoviše pakt i na društvenim mrežama, predstavljajući ga kao rešenje za bolje upravljanje migracijama.
Dugoročni cilj Brisela
Autori kritika ukazuju da je retorika EU značajno promenjena u odnosu na migrantsku krizu iz 2015. i 2016. godine. Tada su migranti često predstavljani kao buduća radna snaga Evrope, dok se danas sve češće govori o „upravljanju teretom“.
Prema kritičarima, jedan od ciljeva pakta jeste smanjenje političkog pritiska u zapadnoevropskim državama, gde jačaju desničarske i antiimigracione stranke. Istovremeno, tvrdi se da bi dugoročno veći broj migranata mogao promeniti demografsku i političku sliku pojedinih zemalja Centralne i Istočne Evrope.
Međutim, istraživanja javnog mnjenja godinama pokazuju da značajan deo stanovništva u tom delu Evrope ostaje protiv obavezne relokacije migranata, što najavljuje nastavak političkih sukoba između nacionalnih vlada i institucija EU.
Nova vlast u Mađarskoj pod pritiskom
Politička situacija dodatno se komplikuje nakon promene vlasti u Mađarskoj. Dugogodišnjeg premijera Viktora Orbana nasledio je Peter Mađar.
Prema pisanju Euraktiva, u Briselu postoji pitanje da li su pojedine vlade spremne za primenu pakta i da li će biti potrebne dodatne mere protiv neposlušnih država.
Komesar Magnus Bruner otvoreno je poručio da pakt sadrži i „štap i šargarepu“.
„Postoje podsticaji, ali i kazne. Finansijska sredstva dobijate samo ako primenjujete pakt“, rekao je Bruner.
Euraktiv navodi da je Peter Mađar ublažio raniji stav prema paktu. Upitan da li će odbaciti njegovu primenu, odgovorio je samo da „u Mađarskoj neće biti ilegalnih migranata“ pod vlašću njegove stranke Tisa.
Kritičari smatraju da takva formulacija ostavlja mogućnost prihvatanja migranata koji budu raspoređeni kroz novi evropski sistem.
Bruner je pozdravio promenu tona nove mađarske vlade, ocenivši da je ona „veoma konstruktivna“ i dodao da je zadatak Evropske komisije da Mađarskoj pokaže političke koristi novog sistema.
