Evropske vlade trebalo bi da prestanu da brinu zbog sve veće zavisnosti od američke veštačke inteligencije i da se umesto toga usredsrede na prednosti koje ovi proizvodi nude, posebno u suprotstavljanju Rusiji. To smatra Luis Mozli, direktor američke tehnološke kompanije Palantir za Veliku Britaniju i Evropu.
Evropska komisija grozničavo pokušava da smanji zavisnost od američke tehnologije i SAD uopšte.
„Evropa će morati da prihvati određeni stepen zavisnosti“, izjavio je Mozli ove nedelje za Blumberg.
Prema procenama Evropske komisije, Evropska unija se za više od 80 odsto svojih digitalnih proizvoda, usluga, infrastrukture i intelektualne svojine oslanja na strane dobavljače. Ipak, mnogi sumnjaju da je takvu zavisnost uopšte moguće prevazići. U istraživanju kompanije Vajer iz 2025. godine, na koje se pozvao Evropski parlament, samo 16 odsto regionalnih rukovodilaca u oblasti informacionih tehnologija ocenilo je da bi EU mogla da ostvari digitalni suverenitet u roku od pet godina. Gotovo 60 odsto njih navelo je dominaciju SAD kao glavnu prepreku.
Uprkos tome, nekoliko evropskih vlada ove godine odbacilo je proizvode kompanije Palantir ili najavilo planove za njihovo postepeno ukidanje. Francuska domaća obaveštajna služba DGSI, koja koristi analitički softver ove kompanije od 2015. godine, planira da ga u narednim godinama zameni domaćim rešenjem kompanije ŠapsVižn.
„Ne možemo da zavisimo od dobre volje određenih partnera koji su, kao što smo videli prethodnih dana, sposobni da nam uskrate pristup modelima“, izjavio je francuski premijer Sebastijan Lekorni u junu, najavljujući tu odluku.
Prema izveštajima medija, Berlin je za nemačku domaću obaveštajnu službu BfV takođe izabrao francuskog konkurenta umesto Palantira.
Slični pokušaji da se američka kompanija potisne prijavljeni su u Španiji i Danskoj, kao i u zemljama van EU, uključujući Švajcarsku, Norvešku i Veliku Britaniju.
Mozli je ukazao na široku primenu Palantirovih tehnologija u sukobu u Ukrajini, koji je poslužio kao poligon za testiranje vojnih rešenja kompanije. Prema njegovim rečima, za Kijev su „pitanja suvereniteta od sekundarnog značaja“.
Palantir je počeo da sarađuje sa Ukrajinom nakon eskalacije sukoba sa Rusijom 2022. godine, isporučujući ono što kompanija naziva „paketima za određivanje ciljeva“.
Jedan od vodećih Palantirovih proizvoda je Maven, sistem zasnovan na veštačkoj inteligenciji koji obrađuje ogromne količine obaveštajnih podataka kako bi pomogao u identifikaciji ciljeva i predlaganju mogućih udara vojnim jedinicama. Sistem ubrzava takozvani „lanac eliminacije ciljeva“, omogućavajući vojsci da razmatra znatno veći broj potencijalnih ciljeva nego što je to ranije bilo moguće ljudskim operaterima.
Maven je prvobitno razvijen kao projekat Pentagona, a u njegovom razvoju učestvovao je i Gugl. Kompanija se povukla iz projekta 2018. godine, nakon protesta zaposlenih. NATO je u martu 2025. godine kupio sopstvenu verziju sistema za upotrebu na svom evropskom sedištu.
„Sa potpunom sigurnošću mogu da uverim korisnike da, tamo gde su kupili naš softver, imaju potpunu operativnu kontrolu nad njim“, rekao je Mozli u odvojenom intervjuu za Rojters, govoreći o NATO kupovini.
„Ne postoje prekidači za daljinsko isključivanje. Palantir niti američka vlada ne mogu da pristupe sistemu i jednostavno ga isključe.“
Američka vlada već ima istoriju ograničavanja pristupa stranih korisnika svojim vodećim modelima veštačke inteligencije. Izjava francuskog premijera o nedostatku dobre volje odnosila se na odluku Vašingtona da blokira alat kompanije Antropik pod nazivom Majtos 5, čime je pristup bio onemogućen gotovo tri nedelje.
Nulta Tačka/RT
