Pandemija je bila samo proba – Bajdenova administracija se sprema da proglasi „klimatsku vanrednu situaciju“
Administracija predsednika demokrata Džoa Bajdena sprema se da proglasi „klimatsku vanrednu situaciju“ sa ograničenjima javnih sloboda sličnim pandemiji Covida, upozorava nekoliko insajdera iz energetske industrije.
Grupe iz energetske industrije strahuju da Bela kuća planira da proglasi vanredno stanje nalik pandemiji koje će predsedniku dati nova ovlašćenja.
„Oni se naginju tom pravcu“, rekao je predsednik američkog udruženja za naftu i gas Tim Stjuart za Just the News.
„Ako predsedniku date vanredna ovlašćenja da proglasi klimatsko vanredno stanje, to je isto kao Covid“.
Deklaracija o „klimatskim vanrednim situacijama“ mogla bi dati Bajdenu i demokratama „ogromna ovlašćenja da zatvore sve, od komunikacija do infrastrukture“, upozorava Stjuart.
„Oni bukvalno mogu da urade tačno ono što su uradili tokom Covida“, rekao je Stjuart.
„Ako se ne slažete sa klimatskim vanrednim stanjem, mišljenje može biti cenzurisano“.
„Zaista moramo da obratimo pažnju na to jer bi ta moć mogla biti produžena na neodređeno vreme dok se ne završi „klimatska vanredna situacija“.
„Ko zna koliko bi to trajalo.“
Predsednik Bajden i drugi zvaničnici administracije rekli su da su Sjedinjene Države i svet usred „klimatske krize“ i koristili su termine opisujući je kao vanredno stanje.
Do sada je Bajden stopirao da proglasi vanredno stanje.
Međutim, neke demokrate i ekološke grupe su agresivno gurale tu ideju.
Oko 60 demokrata u Kongresu nedavno je podržalo zakon poznat kao „Zakon o klimatskim vanrednim situacijama iz 2021“.
Predlog zakona, koji je sponzorisao demokratski predstavnik Erl Blumenauer (D-OR), zahtevao bi od Bajdenove administracije da donese deklaraciju o vanrednom stanju u vezi sa klimom.
Prošle nedelje, generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš je uneo paniku objavivši novu poruku koja izaziva strah.
Gutereš je izjavio da je „era globalnog zagrevanja završena“ i da je „došla era globalnog ključanja“.
Koristeći prideve koji uključuju „zastrašujući“, Gutereš je rekao da zemlje članice UN „moraju da pretvore godinu žarke vrućine u godinu goruće ambicije“.
Brojni korporativni mediji, uključujući Los Anđeles Tajms, izneli su predloge kao što je namerno sprovođenje „zamračenja”(isključenje struje) kako bi se „pomoglo u rešavanju klimatskih promena”, kako je izvestio Slej njuz.
Članak koji je prošle nedelje objavio britanski levičarski list Gardijan poziva Bajdenovu administraciju da „proglasi klimatsku vanrednu situaciju“ i navodi da to „mora da učini sada“.
Stjuart je nedavno rekao da su članak LA Tajmsa i slični izveštaji deo „propagandnog rata“.
Fajzer: Veliki pad prodaje vakcina i lekova protiv Covid-a
https://t.co/kChBLVMi5I— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) August 2, 2023
On kaže da je osmišljen da „uslovi javnost da misli da je njihova dužnost prema državi da budu jadni, da im bude hladno i da budu gladni“.
„Nije bilo tako davno da bi čak i demokrate postavljanje ovakvog pitanja smatrali besmislenim“, rekao je on.
„Na kraju krajeva, jedan od problema koji definišu zemlje Trećeg sveta je nedostatak pouzdane energetske infrastrukture i snabdevanja.
Usred relativno visokih temperatura širom istočne obale prošle nedelje, Bela kuća je poslala ono što je opisala kao „prvo upozorenje o opasnosti od toplotnog talasa za ljude koji rade napolju“.
„Predsednik Bajden je zatražio od Ministarstva rada (DOL) da izda prvo upozorenje o opasnostima za toplotu, a DOL će takođe pojačati primenu kako bi zaštitio radnike od ekstremne toplote“, navodi se u izveštaju Bele kuće objavljenom 27. jula.
„Godinama je vrućina bila broj jedan uzrok smrti uzrokovanih vremenskim prilikama u Americi“.
U to vreme, Bajdenova objava došla je pošto je oko 40 odsto stanovništva SAD bilo pod upozorenjima o toploti, prema Nacionalnoj meteorološkoj službi.
Od 30. jula, vruće vreme je uglavnom otišlo na jugoistok Sjedinjenih Država, navela je agencija.
Najveći američki operater električne mreže takođe je prošle nedelje izdao hitno upozorenje zbog velike potražnje energije.
„PJM je izdao ova upozorenja kako bi pomogao u pripremi generatora za početak intenzivne toplote“, rekao je operater mreže.
„Upozorenje o vrućem vremenu pomaže da se osoblje i postrojenja za prenos i proizvodnju pripremi za ekstremnu toplotu i/ili vlagu koji mogu izazvati probleme sa kapacitetom na mreži.
„Očekuje se da će temperature biti blizu ili iznad 32 stepena u ovim regionima, što povećava potražnju za električnom energijom.
Posebno, podaci Agencije za zaštitu životne sredine pokazuju da su se neki od najtoplijih toplotnih talasa u Sjedinjenim Državama dogodili 1930-ih, a posebno 1936. godine.
Podaci pokazuju da temperature poslednjih godina nisu ništa neobično.
U isto vreme, tokom te iste decenije, dogodio se Dust Bowl, koji je u velikoj meri oštetio obradivo zemljište širom centralnih Sjedinjenih Država, dok je izazvao masovni egzodus farmera u južnu Kaliforniju koji je inspirisao „Grožđe gneva“ autora Džona Stajnbeka.
Ranije ove godine, PJM je objavio izveštaj u kojem se sugeriše da državne i savezne politike za dekarbonizaciju mreže „[predstavljaju] sve veće rizike za pouzdanost tokom tranzicije, zbog potencijalne vremenske neusklađenosti između odbacivanja resursa, rasta opterećenja i tempa ulaska nove energije“.
Dekarbonizacija mreže se odnosi na smanjenje upotrebe fosilnih goriva i veće oslanjanje na solarne panele, vetar i hidroelektrične izvore energije.
Upozorenja energetske industrije dolaze nakon što se pojavio video na kojem ćerka osnivača Svetskog ekonomskog foruma (WEF) Klausa Švaba likuje što dolaze „klimatske blokade“.
Nikol Švab je tokom panel diskusije WEF-a rekla da su tiranska ograničenja tokom pandemije Covida poslužila kao prethodnica nadolazećim „klimatskim blokadama“.
Prema Nicole Schvab, Covid je bio „ogromna prilika“ da se testira kako će se javnost povinovati autoritarnim merama koje bi se mogle iskoristiti za uvođenje programa „Veliko resetovanje“ WEF-a.
WEF-ova promocija narativa o „klimatskoj krizi“ nastoji da „stvori promenu koja nije inkrementalna… da bi se priroda pozicionirala u srž ekonomije“, prema Švabovoj naslednici.
