Pandemijski stres smanjio mozak beba – Nova studija

Prema novoj studiji, vitalni delovi mozga su značajno manji kod beba rođenih od majki koje su prijavile da su trpele stres tokom pandemije.

Leva amigdala, koja je povezana sa rizikom od anksioznosti u odraslom dobu; desni hipokampus, odgovoran za prostorna vizuelna i verbalna sećanja; i bela materija, koja obezbeđuje strukturnu povezanost u mozgu, sve je smanjeno kod beba čije su majke prijavile stres. Smanjenje zapremine leve amigdale je bilo značajno.

Istraživanje je još jedan jasan dokaz da će pandemija imati dugotrajne razvojne efekte na decu koja je prožive ili su rođena tokom nje.

Istraživači su koristili magnetnu rezonancu (MRI) da uporede mozak nešto više od 100 beba rođenih između 2014. i 2019. i skoro 60 beba rođenih tokom pandemije, 2020-2022. Mozak beba je snimljen u materici i nakon porođaja.

DIREKTOR PFIZER-a priznaje da je COVID bio samo proba za ono što tek sledi https://t.co/nfFZ33SEkX

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) June 22, 2024

Njihove majke su procenjene na stres pomoću Spielberger State-Train Anxiety Inventory i drugih testova.

Pre pandemije, 21% majki je prijavilo povišenu anksioznost, dok je 62% majki koje su bile trudne tokom pandemije prijavilo simptome.

Ove brojke su odgovarale smanjenju zapremine mozga.

Studija pokazuje da čitavoj generaciji dece rođene tokom pandemije može biti potrebna dodatna podrška zbog negativnih zdravstvenih posledica karantina, društvenih ograničenja i pojačanog stresa i anksioznosti.

„Gledajući unapred, želimo da koristimo ove informacije – i studije sa sličnim nalazima – da osnažimo trudne majke da zatraže podršku za ublažavanje stresa, posebno u slučaju još jedne globalne zdravstvene krize“, rekla je Niki Andeskavage, jedna od autora studije.

„Takođe želimo da obezbedimo da bebe rođene tokom COVID-19 dobiju usluge koje su im potrebne u životu ako razviju anksioznost ili druge poremećaje mentalnog zdravlja.

Nulta Tačka/InfoWars