PANIKA 2.0: Predviđeno masovno izumiranje – Ekstremna vrućina će verovatno uništiti ljude i sisare u „Trojnom udaru“ za 250 MILIONA GODINA
Studija predviđa masovno izumiranje sisara za 250 miliona godina(nije šala!) zbog ekstremne toplote od formiranja superkontinenta. Istraživanje naglašava smrtonosnu kombinaciju toplijeg sunca, povećanog CO2 i kontinentalnih efekata, naglašavajući važnost rasporeda kopnene mase u proceni nastanjivosti egzoplaneta.
Vrućina bez presedana verovatno će dovesti do sledećeg masovnog izumiranja otkako su dinosaurusi izumrli, eliminišući skoro sve sisare za nekih 250 miliona godina, prema novoj studiji.
Istraživanje, objavljeno 25. septembra u časopisu Nature Geoscience i koje vodi Univerzitet u Bristolu, predstavlja prve superkompjuterske klimatske modele daleke budućnosti i pokazuje kako će se klimatski ekstremi dramatično intenzivirati kada se svetski kontinenti na kraju spoje i formiraju jedan vrući, suv i uglavnom nenaseljen superkontinent.
Nalazi pokazuju kako se ove visoke temperature nastavljaju povećavati, kako sunce postaje svetlije, emitujući više energije i zagrevajući Zemlju. Tektonski procesi, koji se dešavaju u Zemljinoj kori i rezultiraju formiranjem superkontinenata, takođe bi doveli do češćih vulkanskih erupcija koje proizvode ogromna oslobađanja ugljen-dioksida u atmosferu, dodatno zagrevajući planetu.
Sisari, uključujući ljude, su preživeli istorijski zahvaljujući svojoj sposobnosti da se prilagode vremenskim ekstremima, posebno kroz prilagođavanja kao što su krzno i hibernacija na hladnoći, kao i kratke periode hibernacije toplog vremena.
Dok su sisari evoluirali da smanje svoju granicu preživljavanja na niskim temperaturama, njihova tolerancija na gornju temperaturu je generalno ostala konstantna. Ovo čini izloženost dugotrajnoj prekomernoj toploti mnogo težim za prevazilaženje, a simulacije klime, ako se realizuju, na kraju bi se pokazale neizdrživim.
Implikacije za sisare
Vodeći autor dr Aleksander Farnsvort, viši naučni saradnik na Univerzitetu u Bristolu, rekao je: „Novonastali superkontinent bi efektivno stvorio trostruki udar, koji bi uključivao efekat kontinentalnosti, toplije sunce i više CO2 u atmosferi, povećavajući toplotu za mnoge na planeti. Rezultat je uglavnom neprijateljsko okruženje bez izvora hrane i vode za sisare.
„Široko rasprostranjene temperature između 40 i 50 stepeni Celzijusa, pa čak i veći dnevni ekstremi, praćeni visokim nivoom vlage, na kraju bi zapečatili našu sudbinu. Ljudi – zajedno sa mnogim drugim vrstama – bi umrli zbog svoje nesposobnosti da izbace ovu toplotu kroz znoj, hladeći svoja tela.
Iako će klimatske promene izazvane ljudima(naravno mora da se prati glavni narativ) i globalno zagrevanje verovatno biti rastući uzrok toplotnog stresa i smrtnosti u nekim regionima, istraživanja sugerišu da bi planeta trebalo da ostane naseljiva sve do ove seizmičke promene kopnene mase u dalekoj budućnosti. Ali kada se superkontinent formira, nalazi pokazuju da bi samo negde između 8% i 16% zemljišta bilo pogodno za život sisara.
Žena iz Velike Britanije primorana da uspava svojih 5 kućnih ljubimaca nakon što je dobila “neizlečivu bolest” od pasa https://t.co/m6EY8o9vp3
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) September 26, 2023
Rešavanje trenutne klimatske krize
Koautor dr Junis Lo, naučni saradnik za klimatske promene i zdravlje na Univerzitetu u Bristolu, rekao je: „Od vitalnog je značaja da ne izgubimo iz vida našu trenutnu klimatsku krizu, koja je rezultat ljudske emisije gasova staklene bašte. Dok predviđamo nenastanjivu planetu za 250 miliona godina, danas već doživljavamo ekstremne vrućine koje su štetne po ljudsko zdravlje. Zbog toga je ključno da se dostignu neto nulte emisije što je pre moguće.”
Metodologija i buduća predviđanja
Međunarodni tim naučnika primenio je klimatske modele, simulirajući trendove temperature, vetra, kiše i vlažnosti za sledeći superkontinent – nazvan Pangea Ultima – za koji se očekuje da će se formirati u narednih 250 miliona godina. Da bi procenio budući nivo CO2, tim je koristio modele kretanja tektonskih ploča, hemije okeana i biologije da bi mapirao ulaze i izlaze CO2.
Buduće proračune CO2 vodio je profesor Benjamin Mills sa Univerziteta u Lidsu, koji je rekao: „Mislimo da bi CO2 mogao porasti sa oko 400 delova na milion (ppm) danas na više od 600 ppm mnogo miliona godina u budućnosti. Naravno, ovo pretpostavlja da će ljudi prestati da sagorevaju fosilna goriva, inače ćemo te brojke videti mnogo, mnogo ranije.
Dr Farnsvort, takođe gostujući profesor na Zemljinom sistemu, životnoj sredini i resursima Tibetanske visoravni (TPESER), na Institutu za istraživanje tibetanske visoravni Kineske akademije nauka, rekao je: „Izgledi za daleku budućnost izgledaju veoma sumorni. Nivoi ugljen-dioksida mogu biti dvostruki trenutni nivoi. S obzirom da se takođe predviđa da će Sunce emitovati oko 2,5% više radijacije i da se superkontinent nalazi prvenstveno u toplim, vlažnim tropima, veliki deo planete mogao bi da se suoči sa temperaturama od 40 do 70 °C.
„Ovaj rad takođe naglašava da svet unutar takozvane „zone pogodne za život“ Sunčevog sistema možda nije najgostoljubiviji za ljude u zavisnosti od toga da li su kontinenti raštrkani, kao što imamo danas, ili na jednom velikom superkontinentu.
Relevantnost za istraživanje egzoplaneta
Pored toga, istraživanje ilustruje važnost tektonike i kontinentalnog rasporeda kada se sprovode istraživanja planeta izvan našeg Sunčevog sistema, zvanih egzoplanete. Iako će Zemlja i dalje biti u zoni pogodnoj za stanovanje za 250 miliona godina, za sisare će formiranje superkontinenta sa povišenim ugljen-dioksidom većinu sveta učiniti nenastanjivim. Nalazi sugerišu da bi raspored kopna za udaljeni svet mogao biti ključni faktor pri određivanju koliko je on pogodan za život za ljude.
Istraživanje je bilo deo finansiranog projekta, finansiranog od strane Saveta za istraživanje i istraživanje prirodnog okruženja Ujedinjenog Kraljevstva (UKRI NERC) koji se bavi klimom superkontinenata i masovnim izumiranjem.
Imajući u vidu da je sve ovo predviđeno da će se desiti za 250 miliona godina i da je studija objavljena možemo zaključiti da se na sve načine podržava mejnstrim narativ. Pa čak i ova neverovatna verzija. Svi smo svedoci da modeli, u ovom slučaju klimatski modeli, nisu tačni i jedva da mogu da predvide nešto u bliskoj budućnosti. Što se tiče komjuterskih simulacija i modela mogli smo da vidimo njihovu tačnost na početku kovid pandemije kada je predviđana smrtnost i širenje zaraze. Nisu bili ni blizu. Izgleda je cilj samo jedan: unošenje panike.
