Panika nakon najnovije studije koja otkriva NANOBOTOVE u mRNA vakcinama protiv COVID-a
Tokom kampanja vakcinacije protiv korone, često su se javljali strahovi da bi čipovi i nanoboti mogli biti ubrizgani putem novih mRNA vakcina. Ono što je nekima delovalo smešno, druge je plašilo.
Sada dvojica naučnika žele mikroskopski da otkriju prisustvo takvih nanobota u mRNA preparatima.
UŽIVO! ČETVRTAK OD 20h! MIŠA BAČULOV U BUNKERU! PANIKA U VRHU REŽIMA
Za neke, publikacija Lee & Broudy, objavljena u časopisu International Journal of Vaccine Theory, Practice and Research, već se smatra potvrdom još jedne teorije zavere: autori su analizirali strukture slične „nanobotima“ u mRNA vakcinama i otkrili ih u Pfizer i Moderna preparatima.
Autori su došli do sledećeg zaključka:
„I morfologija i karakteristike ponašanja ovih posmatranih fenomena ukazuju na to da ove injekcije nisu čiste (Finn, 2011, str. 138), već da se sastoje od prethodno nepoznatih tehničkih komponenti koje su povezane s različitim vrstama unutrašnjih i spoljašnjih energetskih oblika, svi potvrđeni i opisani u naučnoj literaturi.“
Pregled iskusnog biohemičara
Prof. dr Anne S. Ulrich, redovna profesorka biohemije na Institutu za tehnologiju u Karlsrueu (KIT), ima decenije iskustva u biofizici membrana. Detaljno je proučila studiju Lee & Broudy i dala svoje stručno mišljenje.
Na osnovu dugogodišnjeg naučnog iskustva, želela bih razjasniti tvrdnje o „nanobotima“. Strukture koje se same sastavljaju u mRNA vakcinama nisu veštački roboti niti kontaminanti, već proizvodi sazrevanja ili raspadanja.
One nastaju iz postojećih lipidnih nanočestica kada nisu pravilno skladištene. Poznato je da lipidi čine glavni deo vakcina, tj. 2,5 mg/ml (od čega je četvrtina holesterol), u poređenju sa samo 0,1 mg/ml modRNA, uz prisustvo oko 100 mg/ml saharoze i soli (prema uputstvima proizvođača za Comirnaty/BNT162b2 spreman za upotrebu).
Umesto da krivimo nepoznate aditive za čudne objekte, mnogo je uverljivije pogledati materijale koji su već prisutni u formulacijama injekcija. Tipične strukture koje se same sastavljaju kod ovih lipida poznate su decenijama i prate prirodan fizički proces.
Dakle, mikroskopske strukture same po sebi ne bi trebalo da izazivaju zabrinutost. Međutim, poznato je da korišćeni kationski lipidi mogu izazvati ili pojačati upalu (Chen & Blakney, 2024). Takođe, imaju visok imunogeni i alergenski potencijal, što ukazuje na potrebu za oprezom kod njihove primene na ljudima.
Sve jasno – ali samo u jednoj tački
Lipidne nanočestice deluju kao „trojanski konji“, krijumčareći modRNA u ćelije gde potom mogu pokrenuti proizvodnju proteina šiljka. Iako nikakve strukture ne bi trebalo da budu vidljive pod svetlosnim mikroskopom u svežim i pravilno čuvanim modRNA preparatima, vakcine postaju nestabilne ako se predugo čuvaju ili skladište na pretoplom mestu.
Nedavno je pokazano da injekcioni preparati Pfizer/BioNtech i Moderna mogu izdržati fizičke uticaje do osam dana. Međutim, holesterol i RNA koje sadrže su osetljivi na svetlost i skloni oksidaciji pod svetlosnim zračenjem jačine sunčeve svetlosti (Fongaro et al., 2023).
Zbog tog procesa razgradnje, lipidi se reorganizuju čim izgube svoju koheziju zbog fragmentacije RNA lanaca ili promena u molekularnom sastavu.
Zaključak
Prof. dr Anne Ulrich zaključuje da nema razloga za strah od „nanobota“ u vakcinama. Međutim, novi modRNA proizvodi predstavljaju značajne rizike, ne toliko zbog toksičnosti lipida, već zbog svojih genetski aktivnih komponenti.
Dok se toksičnost lipida može kontrolisati kao kod tradicionalnih lekova, ekspresija proteina šiljka je nepredvidiva, uključujući distribuciju modRNA, vrstu transfektiranog tkiva, trajanje ekspresije proteina, kao i moguće dugoročne efekte na imuni sistem.
Naredne generacije RNA vektora, koje se same pojačavaju ili replikuju, doneće dodatne rizike, pa bi dalja istraživanja i javna rasprava trebalo da se usmere na ove kritične aspekte, a ne na iracionalne strahove od nanotehnologije i transhumanizma.
