Panika u britanskoj Generaciji Z zbog razgovora o potencijalnom vojnom pozivu za rat sa Rusijom
Baš kao što je američka Generacija Z pre nekoliko meseci izašla na društvene mreže da izrazi svoje ogorčenje nakon što su se proširile glasine o mogućem vojnom pozivu, mlađi Britanci takođe nisu srećni nakon što je više vladinih zvaničnika nagovestilo da bi nacionalna regrutacija mogla biti neophodna u bliskoj budućnosti za borbu protiv Rusije.
Načelnik Generalštaba, general ser Patrik Sanders, sugerisao je da bi Britanci i Britanke mogli da se suoče sa pozivom u vojsku u slučaju rata. Šef britanske vojske rekao je da građani Velike Britanije treba da budu „obučeni i opremljeni“ za borbu u potencijalnom sukobu između NATO-a i Rusije. Problem koji očigledno zbunjuje britanske vojne vođe i političke vođe je njihov sve manji broj regrutovanih. Oni jednostavno ne mogu da shvate zašto niko ne želi da se bori za njih.
U intervjuu za Skaj njuz, bivši britanski vrhovni komandant NATO-a, general Ser Ričard Šerif ponovio je Sandersov stav, sugerisao da bi moglo biti potrebno prisilno regrutovanje da bi se popunili britanski vojni činovi.
„Mislim da treba da prevaziđemo mnoge kulturološke smetnje i pretpostavke, i iskreno da pomislimo na nezamislivo… Mislim da treba da idemo dalje i pažljivo razmotrimo regrutaciju…“
Ovu ideju su ponovili i zvaničnici u britanskoj vladi, kao i bivši politički lideri poput Borisa Džonsona, koji su objavili članak u Dejli mejlu u kojem promovišu regrutaciju kao priliku za mlade ljude Britanije. Džonson pozdravlja ideju „vojske građana“, čineći da zvuči slično miliciji američkog tipa u kojoj mladi ljudi mogu da nauče da koriste oružje i taktiku i brane domovinu.
Nemački „proverivači činjenica“ označili poljoprivrednike kao „teoretičare zavere“ https://t.co/bUkU2Q8neQ
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) February 1, 2024
Realnost je, prema Sandersu, da to nije slučaj. Umesto toga, verovatnoća da će regrut biti poslat da se bori u zemljama poput Ukrajine bila bi velika. Mlađi Britanci to neće.
Neki imaju sarkastičan pristup ovom pitanju (kao u Americi, Generacija Z u Britaniji se često vraća tvrdnji da su „previše gej da bi se borili“), ali mnogi iznose neke ozbiljne uvide u percepciju vladinih ratova koju ima generacija Z. Najčešći refren je „Zašto bismo išli i umrli u rovu u stranoj zemlji za gomilu bogatih elita?“ Ovo je valjan argument.
Javno negodovanje navelo je portparola premijera Rišija Sunaka, Maksa Blejna, da da izjavu u kojoj negira da u ovom trenutku postoje planovi za prinudnu vojnu službu. Ali činjenica da su mnogi zvaničnici voljni da tako javno pokreću ovo pitanje sugeriše da je plan možda u toku.
Sve priče o regrutaciji dolaze u isto vreme kada će SAD stacionirati nuklearno oružje u Ujedinjenom Kraljevstvu nakon što su ga uklonili pre 15 godina. Takođe verovatno nije slučajno što zveckanje oružjem u Evropi raste kako američka podrška Ukrajini jenjava. Stotine milijardi dolara u oružju i pomoći je bezuspešno poslato u inostranstvo, pri čemu su ratni izgledi Ukrajine iz meseca u mesec postajali sve mračniji, a njihova dugo najavljivana „kontraofanziva“ rezultirala je strašnim neuspehom.
Propagandna mašina koristi stari narativ iz vijetnamske ere o „domino efektu“, tvrdeći da Putin namerava da okrene svoje snage ka Evropi nakon što zauzme Ukrajinu. Nema apsolutno nikakvih konkretnih dokaza koji bi podržali ovo predviđanje, ali ratni jastrebovi i u SAD i u EU to često ponavljaju.
Nagoveštavanje vojnog poziva takođe može biti način da zvaničnici uplaše javnost da podrži još više sredstava i oružja za ukrajinsku vladu uz pretpostavku da će, ako Ukrajinci izgube, zapadnjaci biti primorani da se bore umesto njih.
Veliko pitanje? Da li je establišment zaista spreman da eskalira proksi rat u Ukrajini u Treći svetski rat otvorenim postavljanjem trupa na teren? Zvuči kao da žele da reše problem, ali nemaju način da efikasno prošire bojno polje. Regrutacija bi mogla da reši njihovu zagonetku. Ogroman otpor javnosti mogao bi biti jedina stvar koja stoji na putu razornog globalnog sukoba. Kako kaže stara poslovica, „Šta ako su proglasili rat, a niko se ne pojavi?“
