Papa Franjo pozvao katolike i muslimane da se ujedine kako bi se borili protiv „KLIMATSKIH PROMENA“
Papa je potpisao zajedničku deklaraciju sa velikim imamom Indonezije koja poziva na međureligijsko „jedinstvo i harmoniju“ i upozorava na „dehumanizaciju i klimatske promene“.
Kao deo svog putovanja po Aziji, Papa Franjo pridružio se velikom imamu Nasaruddinu Omaru na onome što se smatra vrhuncem njegovog boravka u Indoneziji – međureligijskom sastanku u džamiji Istiklal u Džakarti i zajedničkom potpisivanju dokumenta sa imamom Omarom.
Njihova deklaracija poziva na zajedničku akciju verskih vođa u rešavanju „dve ozbiljne krize: dehumanizacija i klimatske promene“.
87-godišnji Papa je prvo posetio čuveni „Tunel prijateljstva“, koji povezuje džamiju sa katoličkom katedralom. Ovaj tunel, sponzorisan od strane vlade, preuzeo je ključnu ulogu u unapređivanju odnosa između muslimana i katolika u zemlji.
Indonezija je 87 posto muslimanska i 3 posto katolička zemlja, ali je do nedavno među njima uglavnom vladala mirna koegzistencija, a koncept harmonije je veoma istaknut u društvu.
Papa Franjo je čestitao svim prisutnima na očuvanju tunela kao „mesta dijaloga i susreta“, dodajući da „različite verske tradicije imaju ulogu u pomaganju svima da prođu kroz tunele života sa pogledom usmerenim ka svetlosti“.
Njegovo glavno obraćanje usledilo je nekoliko minuta kasnije, kada je sedeo pored imama Omara u šatoru pored džamije. Nakon što je slušao odlomke iz Kurana i pročitao Jevanđelje, Omar je srdačno dočekao Papu.
JAKARTA: After signing the Joint Declaration in Indonesia’s Istiqlal Mosque, #PopeFrancis spoke on forming inter-religious links, esp betw Islam & Catholicism, urging a connection in the midst of diversity & to commit ourselves to seek the truth together, learning from the… pic.twitter.com/I0Tf5qRWoM
— Michael Haynes 🇻🇦 (@MLJHaynes) September 5, 2024
Ističući džamiju kao islamsku bogomolju, ali i „veliki dom za čovečanstvo“, Omar je rekao da je „svako dobrodošao da kroz ovu džamiju traži dobro čovečanstva“.
Teme verske tolerancije, harmonije i mirne koegzistencije već su dominirale Papinim danima u Indoneziji, tokom kojih se sastajao sa političkim i verskim liderima na brojnim sastancima, kako javnim, tako i privatnim.
Papa Franjo je nastavio sa ovim temama tokom svog obraćanja okupljenim verskim vođama i imamu Omaru.
Citirajući Evangelii Gaudium, rekao je da tunel koji povezuje dve zgrade omogućava „pronalaženje i deljenje ‘mističnosti’ zajedničkog života, druženja i susreta.“
Ohrabrio je prisutne da nastave ovim putem kako bi svi zajedno, svako negujući svoju duhovnost i praktikujući svoju religiju, koračali u potrazi za Bogom i doprineli izgradnji otvorenih društava, zasnovanih na uzajamnom poštovanju i međusobnoj ljubavi, sposobnih da se zaštite od rigidnosti, fundamentalizma i ekstremizma, koji su uvek opasni i nikad opravdani.
Koristeći tunel kao platformu za isticanje religioznih veza koje je želeo da ponovo naglasi, Papa Franjo je preporučio da muslimani i katolici „duboko pogledaju“ u sebe kako bi „očuvali veze među sobom“.
Napomenuo je da su zgrade namenjene bogosluženju, ali da bi se u tunelu muslimani i katolici mogli sresti i razmeniti ideje: „I u džamiji i u katedrali postoje prostori koji su dobro definisani i posećeni od strane njihovih vernika, ali ispod zemlje, u tunelu, ti isti ljudi mogu da se sretnu i susreću sa verskim perspektivama.“
Objedinjujuća zajednička tema, rekao je Franjo, je „jedan koren zajednički svim religioznim osećanjima: potraga za susretom sa božanskim, žeđ za beskonačnim koje je Svemogući stavio u naša srca, potraga za većom radošću i životom jačim od bilo koje vrste smrti, koja oživljava putovanje naših života i podstiče nas da izađemo iz sebe da bismo se susreli sa Bogom.“
Takođe je pozvao na nastavak izgradnje odnosa između vera. Papa Franjo je naglasio da međureligijski dijalog nije samo „traženje zajedničkog jezika… po svaku cenu“, jer bi to „moglo da nas podeli, pošto su doktrine i dogme svakog religioznog iskustva različite.“
Umesto toga, pozvao je na „stvaranje veze usred različitosti, negovanje veza prijateljstva, brige i reciprociteta.“ Čineći to, ljudi bi mogli da uče „iz verske tradicije drugih“ i da se ujedine u „težnji ka istim ciljevima: odbrani ljudskog dostojanstva, borbi protiv siromaštva i unapređenju mira.“
„Jedinstvo se rađa iz ličnih veza prijateljstva, kao i uzajamnog poštovanja i odbrane ideja drugih i njihovih svetih prostora,“ rekao je Franjo.
Kulminacija događaja bilo je zajedničko potpisivanje Zajedničke deklaracije Istiklala 2024, „Negovanje verske harmonije za dobro čovečanstva“.
Iako je kraći od kontroverzne deklaracije iz Abu Dabija o ljudskom bratstvu iz 2019. godine, tekst Istiklala odražava njegove ključne elemente.
Tekst naglašava „dehumanizaciju i klimatske promene“, ističući da je „religija često instrumentalizovana“ u podsticanju nasilja i rata. Što se tiče klimatskih promena, tekst svedoči da je „ljudska eksploatacija kreacije, našeg zajedničkog doma, doprinela klimatskim promenama, dovodeći do raznih destruktivnih posledica kao što su prirodne katastrofe, globalno zagrevanje i nepredvidivi vremenski obrasci. Ova tekuća ekološka kriza postala je prepreka harmoničnom suživotu naroda.“
Shodno tome, Istiklalska deklaracija poziva verske vođe da „sarađuju u reagovanju na gore pomenute krize.“
„Pošto postoji jedna globalna ljudska porodica, međureligijski dijalog treba prepoznati kao efikasan instrument za rešavanje lokalnih, regionalnih i međunarodnih sukoba, posebno onih izazvanih zloupotrebom vere,“ dodaje se u tekstu.
