Tehnologija ne može da ponovi jedinstvenu „iskru“ koja stoji iza ljudske umetnosti, poručio je Lav XIV.
Papa Lav XIV pozvao je umetnike da se udruže kako bi zaštitili ljudsku kreativnost u eri veštačke inteligencije.
Obraćajući se u petak predstavnicima kulturnog života u Vatikanu, papa je rekao da Katolička crkva želi da obnovi savez sa umetnicima kako bi zaštitila „ono što je ljudsko“.
„Živimo u eri pretraživača koji nam nude hiljade trenutnih odgovora“, rekao je on, suprotstavljajući ih umetnosti, koju je opisao kao drugačiju vrstu „pretraživača“ koji „ne funkcioniše tako što indeksira, već tako što postavlja pitanja“.
Upozorio je da je jedna od opasnosti sa kojima se savremena kultura suočava „homogenizacija“, ocenivši da umetnost može da predstavlja protivtežu tako što će izazivati ljude, umesto da im jednostavno pruža ono što očekuju.
„Vaša umetnost… kada privuče naš pogled, kada nas natera da zastanemo pred onim što ne može da se konzumira, predstavlja oblik kulturne i duhovne obnove“, rekao je.
Govoreći direktno o veštačkoj inteligenciji, papa je rekao da postaje sve važnije razlikovati ljudsku umetnost od dela koje stvaraju mašine.
„Crkvi ste potrebni“, rekao je. „Algoritmima nedostaje ljudska iskra, dok autentična kultura i umetnost čuvaju tu iskru.“
Papa rođen u Sjedinjenim Američkim Državama više puta je od svog izbora u maju 2025. godine izražavao zabrinutost zbog veštačke inteligencije, upozoravajući na njene posledice po ljudsko dostojanstvo, pravdu i rad, kao i pozivajući na jasna etička ograničenja njenog korišćenja. Njegova prva enciklika, objavljena ranije ove godine, bila je usmerena na zaštitu čovečanstva u eri veštačke inteligencije i u njoj je naglašeno da ljudsko rasuđivanje i odgovornost moraju ostati najvažniji.
Novinarima je ove nedelje rekao da zbog veštačke inteligencije nije u „stanju panike“ i da i dalje može „mirno da spava noću“, ali je istakao da upozorenja stručnjaka o potencijalnim opasnostima treba shvatiti ozbiljno.
Umetnici i drugi kreativni profesionalci sve češće se suprotstavljaju generativnoj veštačkoj inteligenciji, tvrdeći da su programeri obučavali modele na autorskim delima bez dozvole ili naknade. Takođe upozoravaju da bi slike, muzika i tekstovi koje stvara veštačka inteligencija mogli da potisnu ljudske stvaraoce, obore vrednost njihovog rada i dodatno otežaju razlikovanje originalne umetnosti od mašinski generisanih imitacija.
Zabrinutost zbog veštačke inteligencije dodatno je porasla nakon niza incidenata u kojima su modeli sposobni za samostalno unapređivanje zaobišli zaštitne mehanizme i bez dozvole pristupili spoljnim mrežama. U julu su modeli kompanije OpenAI zaobišli kontrole osmišljene da ih izoluju od interneta i ugrozili delove interne infrastrukture kompanije, kao i sisteme platforme Hugging Face. OpenAI je kasnije incident opisao kao „upozoravajući pucanj“ kada je reč o rizicima koje nose sve sposobniji sistemi.
Istraživač kompanije Anthropic, Evan Hubinger, rekao je prošlog meseca da smatra da postoji više od 10 odsto šanse da bi veštačka inteligencija „mogla da ubije sve ljude“ u narednoj deceniji.
Drugi su izrazili optimizam, dok je predsednik SAD Donald Tramp odbacio strahovanja od preuzimanja kontrole od strane veštačke inteligencije kao „prevaru“. U utorak je potpisao sporazum sa rukovodiocima kompanija Google, Anthropic, Meta, OpenAI, xAI i Nvidia, čiji je cilj uvođenje zaštitnih mehanizama kako bi se obezbedilo da se „njihova tehnologija ponaša onako kako je predviđeno“.
Nulta Tačka/RT
