Kineski naučnici pretvaraju pčele u kiborge za tajne misije — uz pomoć mikročipova i igli u mozgu, insekti postaju bešumni špijuni budućnosti
Naučnici u Kini razvijaju novu generaciju vojnih izviđača — „pčele kiborge“ kojima se upravlja putem direktnih implantata u mozgu. Ova sprega insekta i mašine osmišljena je za izviđačke misije, nadzor, potragu za preživelima i operacije u prostorima nepristupačnim za ljude i robote.
Pogledajte najnoviju epizodu podkasta Mario Zna! Krije se istina od naroda! Došlo je vreme da čujete sve | EP. 341
Tim profesora Žao Đijelijanga sa Pekinškog instituta za tehnologiju razvio je najlakši moždani kontroler na svetu, težak svega 74 miligrama — manje od zrna soli. Uređaj se pričvršćuje na leđa radilice pčele i koristi tri igle koje direktno probijaju njen mozak, šaljući komande za let u određenim pravcima.
Tokom testiranja, pčele su u 90% slučajeva uspešno pratile instrukcije, što istraživači vide kao potvrdu da ovakva tehnologija ima realan potencijal za vojne, bezbednosne i humanitarne primene.
Leteci špijuni budućnosti
Mikro uređaji koji se ugrađuju u pčele mogu biti opremljeni kamerama, mikrofonskim senzorima i drugim uređajima za prikupljanje i prenos podataka ka kontrolnom centru. Zbog svoje veličine, pokretljivosti i neupadljivosti, ovakvi insekti su idealni za misije koje zahtevaju prikrivenu aktivnost — poput urbanih borbi, borbe protiv terorizma, nadzora krijumčarenja droge ili misija u ruševinama nakon zemljotresa.
„Robotizovani insekti zadržavaju izuzetnu pokretljivost, sposobnost kamuflaže i prilagodljivost prirodnim uslovima svojih bioloških domaćina“, navodi se u naučnom radu tima profesora Žaoa, objavljenom 11. juna u Chinese Journal of Mechanical Engineering.
„U poređenju sa veštačkim alternativama, oni nude bolju neprimetnost i duže trajanje u operativnim uslovima.“
Biotehnologija i nadzor: globalna trka
Kina nije jedina koja razvija ovakvu tehnologiju. SAD, Japan i Singapur takođe rade na razvoju „kiborg insekata“. U ranijim fazama istraživanja, naučnici su uspešno kontrolisali kretanje buba pomoću mikročipova i infracrvenih signala. Jedan od „rančeva“ za insekte težio je samo 23 miligrama, skoro tri puta manje od sistema za pčele.
Nakon zemljotresa u Mjanmaru u martu ove godine, mini kiborg bubašvabe korišćene su u akcijama spasavanja kako bi ušle u ruševine i pronašle preživele.
Tehničke prepreke
I pored tehnološkog napretka, kineski tim i dalje nailazi na ograničenja. Trajanje baterija je i dalje problematično — veće baterije bi bile preteške za pčele. Takođe, isti uređaj se ne može jednostavno koristiti na različitim vrstama insekata, jer različite vrste reaguju na različite tačke stimulacije na telu.
U međuvremenu, Kina je nastavila miniaturizaciju u drugim sektorima: u junu su predstavili i dronove veličine komarca, što dodatno ukazuje na sve agresivnije pomeranje granica između biologije, tehnologije i vojnog nadzora.
Kineske „pčele kiborzi“ predstavljaju novu fazu u spoju biologije i vojne tehnologije. Iako još uvek u eksperimentalnoj fazi, njihova sposobnost da manevrišu, prikupljaju informacije i deluju neopaženo, čini ih potencijalnim oruđem u nadzoru i bezbednosnim operacijama budućnosti. Trka za kontrolom prirode kroz tehnologiju očigledno je već počela — i neće stati.
Nulta Tačka/Mediji
