Pčele na ivici opstanka zbog ratova, mikroplastike, pesticida i veštačkog svetla
Pčele, neopevana herojska vojska svetske bezbednosti hrane, suočavaju se sa novim pretnjama bez presedana koje bi mogle gurnuti i njih i čovečanstvo ka katastrofi.
U izveštaju objavljenom 19. maja, na Svetski dan pčela, upozorava se da ratne zone, mikroplastika i veštačko svetlo ubrzavaju opadanje broja oprašivača zabrinjavajućom brzinom. Izveštaj, koji su sastavili deset vodećih svetskih stručnjaka u okviru naučne kampanje za očuvanje prirode Bee:wild, identifikuje 12 novih pretnji koje bi u narednih pet do 15 godina mogle razoriti populacije pčela.
Skoro 90 odsto biljaka koje cvetaju i tri četvrtine osnovnih prehrambenih kultura zavisi od oprašivača. Njihov nestanak izazvao bi domino efekat kroz čitave ekosisteme i prehrambene lance. Oprašivači – pčele, leptiri, slepi miševi i ptice – čine okosnicu poljoprivrede i biodiverziteta. Bez njih, kulture poput jabuka, badema i kafe bi nestale, a prirodni sistemi bi se raspali.
Vreme razotkrivanja: U toku je političko čišćenje Srbije | Ilija Vuksanović | Mario Zna, 332 Uživo
I dok su decenije uništavanja staništa i upotrebe pesticida već desetkovale pčelinje zajednice, nove pretnje – mnoge kao nenamerne posledice ljudskog “napretka” – sve ih više guraju ka ivici opstanka.
Zastrašujuće nove pretnje globalnim oprašivačima
Globalni konflikti, poput rata, remete prehrambene sisteme na neočekivane načine. Države, u cilju stabilnosti u ratnim vremenima, prelaze na monokulturnu poljoprivredu – što pčelama uskraćuje raznovrsnu ishranu.
Jednolične kulture pčelama uskraćuju esencijalne hranljive materije, slabeći njihove zajednice i smanjujući otpornost. Izveštaj upozorava da bi ovakvi ratom izazvani šabloni u poljoprivredi mogli dodatno ubrzati pad pčelinjih populacija.
U Evropi, medonosne pčele sada unose plastiku. Testiranja 315 košnica otkrila su čestice plastike poput PET-a (koji se nalazi u flaširanoj vodi) unutar pčelinjih zajednica. Mikroplastika, koja dolazi iz odeće i ambalaže, kontaminira polen i izvore vode, potencijalno narušavajući varenje i imunitet pčela. Naučnici strahuju da bi dugotrajna izloženost mogla učiniti cele zajednice podložnijim bolestima – tiha kriza koja se odvija pred našim očima.
Ulična rasveta i gradski sjaj narušavaju noćni ritam prirode. Noćni oprašivači, koji su ključni za mnoge divlje biljke, posećuju cveće 62 odsto manje pod veštačkim osvetljenjem.
🇺🇸🔥 Sukob Titana: Tramp i Mask raskidaju saradnju nakon oštrih međusobnih javnih optužbi zbog poreskog zakonahttps://t.co/7BJYm8yy0b
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) June 5, 2025
Ovaj pad ugrožava ekosisteme koji zavise od noćne oprašivačke aktivnosti i dodatno destabilizuje prehrambene lance. Svetlosno zagađenje takođe dezorijentiše pčele i smanjuje njihovu efikasnost u traženju hrane – problem koji se pogoršava širenjem gradova.
Antibiotici namenjeni stočarstvu dospevaju u košnice i menjaju ponašanje pčela, slabeći njihovu sposobnost za prikupljanje hrane. U međuvremenu, „kokteli pesticida“ – mešavine više hemikalija – povećavaju toksičnost iznad dozvoljenih granica. U zemljama u razvoju, gde se upotreba pesticida slabije kontroliše, ove kombinacije su posebno smrtonosne.
Odbrana je moguća: Rešenja su već poznata
Izveštaj nije samo upozorenje – on je i plan za spas. Evo tri ključna predloga koje ističu autori izveštaja:
- Stroža regulacija upotrebe antibiotika kako bi se sprečilo njihovo prisustvo u košnicama.
- Primena RNAi tehnologije za genetsku kontrolu štetočina koja ne šteti oprašivačima.
- Uređenje gradskih zelenih površina i sadnja biljaka pogodnih za oprašivače – kako bi se u tropskim krajevima stvorila bezbedna staništa za pčele bez žaoke.
„Prepoznavanje novih pretnji i pronalaženje načina da zaštitimo oprašivače na vreme je ključno za sprečavanje njihovog masovnog nestajanja,“ rekao je profesor Sajmon Pots sa Univerziteta u Redingu, glavni autor izveštaja.
