PEDOFILI u Srbiji se na mrežama najčešće kriju iza lažnih profila- Najviše se prikazuju kao deca ili ženske osobe
Pedofili u Srbiji se na društvenim mrežama kriju najčešće iza dečjih ili ženskih profila, izjavili su predstavnici neformalne grupe „Stop pedofiliji“ koja deluje na intenetu.
Članovi grupe su napravili nekoliko lažnih dečijih profila na društvenim mrežama, piše novosadski portal VOICE, kako bi istražili pedofile.
„Kada smo otvorili jedan od tih profila, desilo se da se za tri dana javilo 100 osoba zainteresovanih za ‘druženje’ sa devojčicom. Neki su se krili iza dečjih i ženskih profila, a neki od njih su medjusobno bili povezani virtuelnim prijateljstvima. U takvim slučajevima posumnjamo na trgovce ljudima“, ispričao je za VOICE član grupe „Stop pedofiliji“.
Portal navodi da su društvene mreže sredstva za vrbovanje budućih žrtava trgovine ljudima i, u tom kontekstu, za rasturanje pornografskog materijala nastalog seksualnim zlostavljanjem i silovanjem devojaka i dece „u lajvovima emitovanim iz sajber-jazbina“.
Korona histerija na ruski način! Vakcinisani patrijarh KIRIL boluje od teških simptoma COVID-a 19
„Istraživanja Interpola pokazuju da, što je žrtva mladja – zlostavljanje je brutalnije“, piše u tekstu.
Dodaje se da su najčešći načini vrbovanja žrtava lažni oglasi i poslovne ponude, kao i lažno predstavljanje radi upoznavanja.
„Čak 70 odsto devojaka i žena koje su na ovaj način vrbovane postale su žrtve trgovine ljudima u pornografske i seksualne svrhe, dok je preostalih 30 odsto vrbovano da bi se nad njima izvršio drugi oblik nasilja, poput silovanja i razbojništva“, navodi se u publikaciji „Iza ekrana“, nevladine organizacije „Atina“ iz Beograda.
U Srbiji internet koristi 80 odsto stanovništva, a pandemija kovida je dodatno povećala korišćenje interneta, jer se tokom 2020. praktično sva komunikacija preselila u digitalni prostor, i u velikoj meri tu i ostala.
Uz to, negativni ekonomski efekti izazvani pandemijom utiču da se u Srbiji, već pogodjenoj spletom korupcije, siromaštva i manjka mogućnosti, mnogo ljudi okreće svuda dostupnom internetu u potrazi za poslom, navodi VOICE.
„Osamdeset do devedeset posto osoba koje završe u lancu trgovine ljudima, završe na osnovu lažnih ponuda za posao“, kazala je za VOICE Hristina Piskulidis iz beogradske organizacije „Astra“.
U tekstu se dodaje da je alarmantno to što su u čak 28 odsto slučajeva koje je „Atina analizirala, počinioci digitalnog nasilja bile osobe koje je žrtva poznavala, u najvećem broju slučajeva partner, a za njim slede članovi porodice“.
„Još jedan užasan oblik eksploatacije uživo jeste silovanje pred kamerama, koje čini osoba koja je trgovcu dala novac za to ili ga čini sam trgovac ljudima. Osim što se čin, u realnom vremenu, prenosi za klijentelu koja je platila gledanje lajva, on biva i snimljen, a zatim postavljen na internet kao jedna vrsta pornografskog sadržaja“, piše VOICE.
Portal navodi da je pre pet godina u Bačkom Petrovom Selu zabeležen slučaj u kojem je u sajber-jazbini, fizičkom prostoru opremljenom računarom sa veb-kamerom, internetom i digitalnim novčanikom, snimano i prenošeno seksualno zlostavljanje dece, koje se moglo pratiti uz novčanu nadoknadu.
„Reč je o jezivoj, a najunosnijoj vrsti trgovine ljudima, jer kad snimak postane viralan dostiže na stotine hiljada plaćenih pregleda“, piše VOICE.
Vakcinacija povećava rizik od infekcije za 44%, nalazi Oksfordska studija
„Jako je važno da znamo da sajber-trafiking ima bezgranični domet, i praktično ga može biti svuda gde ima interneta“, upozorila je članica Tima za borbu protiv trgovine ljudima Grada Novog Sada Nada Padejski Šekerović i ukazala na još jednu internetsku platformu – „dark veb“.
„Reč je o hiljadama javno vidljivih veb-lokacija kojima svako može da pristupi, ali se internetski saobraćaj šifruje tako da je, u teoriji, nemoguće uporediti poreklo saobraćaja sa njegovim odredištem. ‘Dark veb’ je označen kao najcrnje tržište pornografije u kojoj su učesnici deca“, objasnila je ona.
U periodu januar – avgust 2022. državna institucija Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima zvanično je identifikovala 44 žrtve trgovine ljudima, ali Hristina Piskulidis je kazala da je procena stručnjaka da je broj žrtava desetostruko veći i da bi jasnija statistika uzrokovala i jasnije mere prevencije.
