Pentagon: Bajdenova demencija je „rizik za nacionalnu bezbednost“
Demencija koja utiče na američke zvaničnike, uključujući Džoa Bajdena, Miča Mekonela i Dajen Fajnstajn, predstavlja pretnju po nacionalnu bezbednost, prema prvoj studiji te vrste koju je uradio istraživački centar koji finansira Pentagon.
Izveštaj, koji je objavljen ranije ovog proleća, poklopio se sa javnim gafovima nekoliko istaknutih američkih zvaničnika odgovornih za rukovanje najosjetljivijim poverljivim obaveštajnim podacima nacije. Ovi incidenti su podstakli zahteve za ostavkama i pokrenuli diskusije o starenju rukovodstva u Vašingtonu.
Senator Mič Mekonel, koji je pretrpeo drugu „epizodu“ prošlog meseca, uživa najprivilegovaniji pristup poverljivim informacijama od bilo koga u Kongresu kao član kongresnog vođstva Grupe osam. Devedesetogodišnja senatorka Dajan Fajnstajn, čiji je kognitivni pad doveo do toga da je zbunjena oko toga kako da glasa i da doživljava ozbiljne propuste u pamćenju – zaboravljajući razgovore i ne sećajući se meseci odsustva – i dalje je član Senatskog odbora za obaveštajne poslove.
Istraživanje, koje je u aprilu objavilo Odeljenje za istraživanje nacionalne bezbednosti korporacije RAND, naglašava potencijalnu zabrinutost za nacionalnu bezbednost. Ono identifikuje pojedince koji su imali pristup poverljivim informacijama, bilo trenutno ili u prošlosti, a nakon toga su razvili demenciju. Izveštaj sugeriše da bi ovi pojedinci mogli nehotice otkriti vladine tajne.
HIT! NOVO! MILAN TAROT NAPRAVIO HAOS U BUNKERU
„Pojedinci koji imaju bezbednosnu dozvolu i rukuju poverljivim materijalom mogu postati bezbednosna pretnja ako razviju demenciju i nesvesno dele državne tajne“, kaže se u studiji.
Kao što je pomenuto u studiji, čini se da ne postoji drugo javno dostupno istraživanje o demenciji, koje obuhvata pad kognitivnih funkcija. Ovaj jaz postoji uprkos činjenici da Amerikanci doživljavaju povećanu dugovečnost. Istraživači su uspeli da identifikuju nekoliko slučajeva u kojima su visoki obaveštajni zvaničnici podlegli Alchajmerovoj bolesti, progresivnom poremećaju mozga i primarnom uzroku demencije.
„Kako ljudi žive duže i kasnije odlaze u penziju, moraće da se pozabave izazovima povezanim sa kognitivnim oštećenjem na radnom mestu“, kaže se u izveštaju. „Naše ograničeno istraživanje sugeriše da je ova zabrinutost nova bezbednosna slepa tačka“.
FRANCUSKA zabranjuje Iphone 12 zbog zračenja https://t.co/rXVR7V85ot
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) September 13, 2023
Intercept izveštava: Iako se u studiji ne pominje nijedan američki zvaničnik po imenu, njen trenutak dolazi usred uzavrele debate o gerontokratiji: vladavini starijih. Nakon Mekonelove prve epizode gde se zaustavio u pola rečenice, u julu, Google pretrage za terminom „gerontokratija“ su porasle.
„Predsednik je zvao da me proveri“, rekao je Mekonel na pitanje o prvoj epizodi. „Rekao sam mu da sam pao“, dobacio je, misleći na incident sa putovanjem i padom predsednika Džoa Bajdena tokom junske ceremonije diplomiranja na Akademiji vazduhoplovnih snaga SAD u Koloradu, što je izazvalo konzervativne kritike o funkcionisanju 80-godišnjaka.
Iako je to verovatno pokušaj Mekonela da umanji svoj propust, Bajdenova starost se pojavila kao jasna zabrinutost birača, uključujući demokrate. Šezdeset devet odsto demokrata kaže da je Bajden „previše star da bi efikasno služio“ još jedan mandat, pokazala je anketa Associated Press-NORC prošlog meseca. Nalazi su podržani i anketom CNN-a objavljenom prošle nedelje koja je pokazala da je 67 odsto demokrata reklo da bi stranka trebalo da nominuje nekog drugog, a 49 odsto direktno spominje Bajdenove godine kao svoju najveću zabrinutost.
Kao glavnokomandujući, predsednik je krajnji autoritet za klasifikaciju nacije, sa izuzetnom moći da klasifikuje i deklasifikuje informacije širom sveta. Nijedan drugi Amerikanac nema tako privilegovan pristup poverljivim informacijama kao predsednik.
Sadašnje rukovodstvo SAD nije samo najstarije u istoriji, već je i broj starijih ljudi u Kongresu dramatično porastao poslednjih godina. 1981. godine samo 4 procenta Kongresa bilo je starije od 70 godina. Do 2022. taj broj je porastao na 23 procenta.
Voks je 2017. izvestio da je farmaceut ispunio recepte za Alchajmerovu bolest za više članova Kongresa. Uz malo podsticaja za izabranog zvaničnika da otkrije takvu bolest, teško je znati koliko je problem rasprostranjen. Fajnštajnova svita zaposlenih godinama je pokušavala da sakrije njen kognitivni pad, uspostavivši sistem koji bi je sprečio da sama šeta holovima Kongresa i rizikuje da ima nekontrolisanu interakciju sa novinarima.
Uprkos javnoj kontroverzi, malo je naznaka da će neki zvaničnici podneti ostavku – ili odlučiti da ne traže reizbor.
Nakon godina spekulacija o njenom penzionisanju, 83-godišnja predsednica Predstavničog doma, Nensi Pelosi, D-Kalifornija, zaprepastila je posmatrače kada je u petak objavila da će se kandidovati za reizbor, tražeći svoj 19. mandat.
Nulta Tačka/Intercept
