Pet godina kasnije: Kako su političari iskoristili strah nazvan “COVID Pandemija” da unište slobodu
Pre pet godina, svet je bio zahvaćen globalnom panikom nazvanom “COVID pandemija”, koja je ljude bacila u nepoznatu realnost. Svetski političari, pozivajući se na ovu krizu, počeli su da uvode drakonske mere koje su pomerile granice slobode i ljudskih prava.
“COVID pandemija” nije samo postavila zdravstvene izazove pred čovečanstvo, već i otvorila vrata autoritarizma i neviđenog nadzora. Zatvaranje preduzeća, škola, kulturnih centara i ograničavanje kretanja postali su svakodnevne slike koje su preplavile svet.
UŽIVO! SREDA u 20h Najnovija epizoda podkasta Mario Zna | Stigao im je kraj: Ovo smo svi dugo čekali | Gost: Mila Alečković
Bilo je to vreme kada su političke elite, tvrdile da su njihove odluke za „dobrobit svih“.
Međutim, u isto vreme, duboko ukorenjeni u njihovim odlukama bila je sumnja i manipulacija.
Na globalnom nivou, mnoge vlade su preuzele kontrolu nad ljudskim životima, uvodeći zakone koji su garantovali da će mase biti poslušne, uverene da je to jedini put da se spasu. A ‘slepi svet’ je gledao, suočen sa pitanjem: „Da li je strah postao novi zakon, a sigurnost samo maska za kontrolu?“
Kroz godine izolacije, sve više su se isticale psihološke posledice: podela među ljudima, strah od drugih, nepoverenje koje je postajalo norma.
Dok su neki prihvatili restrikcije kao nužno zlo, drugi su se borili da zadrže osećaj slobode, uprkos sveprisutnoj kontroli. Svetske metropole, nekada simbol slobode i dinamike, postale su bogomolje discipline. Na svakom uglu, novo pravilo, nova zabrana. Komšije su postali stražari, a „podrška nauci“ postala je mantra koja je služila da se zaustavi svaki otpor.
ISTINA se širi kao ‘virus’: Vlade u panici zbog PANDEMIJE koja menja svet!https://t.co/ik1dDmXGrP
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) March 14, 2025
Ljudi su počeli da shvataju da, iako su im obećavali zaštitu, sloboda je bila prva žrtva.
Ispod površine političkih izjava, svetski lideri su stvorili sistem koji je sve više ličio na distopijske slike iz knjiga. Nisu bili samo fizički izolovani – psihološki je čovečanstvo doživelo duboku separaciju. Osećanje da nismo samo odvojeni jedni od drugih, već da su naši temelji poverenja, slobode i autonomije bili ugroženi.
Međutim, čak i u trenutku globalne kontrole, pojavili su se otpori.
Ljudi su počeli da postavljaju pitanja, da tragaju za alternativnim istinama, da se opiru sistemu koji je, prema njihovim rečima, vodio u ambis. Ne zbog toga što su želeli da se vrate u prošlost, već da bi obezbedili budućnost u kojoj bi ponovo mogli da dišu punim grudima.
Sumnja je bila neizbežna. Kako je vreme prolazilo, ljudi su počeli da se pitaju – da li je zaista svaka odluka koja je doneta bila nužna? Da li je stvarna opasnost bila ‘virus’, ili možda nešto mnogo dublje, skriveno ispod površine?
Nekako, prošlo je vreme, ali tragovi tog perioda ostali su.
I dalje osećamo uticaj na sve aspekte života – na naš način mišljenja, interakcije i poverenja.
“COVID pandemija” je možda prošla, ali psihološki efekti i pitanja koja su tada postavljena i dalje nas prate. Koja je cena stvarne slobode u svetu u kojem se stalno pozivamo na opasnost? Da li je strah postao naš najmoćniji neprijatelj, a sigurnost samo prividna iluzija?
