Састанак у Кремљу између председника Русије Владимира Путина и америчке делегације, предвођене Стивом Виткофом и Џаредом Кушнером, трајао је скоро пет сати.
Разговори су били конструктивни, али без конкретног договора, јер се кључни чвор – Донбас – показао као непрелазна линија.
Донбас као услов мира
Москва је јасно ставила до знања да је за Русију статус Донбаса неприкосновен. Руска страна је спремна да разматра неке америчке предлоге, али не и оне који би захтевали уступке у контролисаним територијама. Ово је постало главно место сукоба интереса између Русије и САД.
Амерички предлог и покушај компромиса
Амерички мировни план подразумевао је:
- територијалне уступке које би Украјина морала да прихвати,
- ограничење украјинских оружаних снага,
- престанак стремљења Кијева ка НАТО-у,
- и безбедносне гаранције за будућност.
Вашингтон је настојао да покаже да је могуће завршити рат дипломатским путем, али без повлачења Русије са својих захтева.
Реакција Кијева и ЕУ
Кијев је одбио било какве уступке и добио је подршку дела ЕУ партнера. Ова чврстина у одбијању уступака чини постизање мира компликованим и ставља америчку делегацију у позицију да трага за компромисом који Кијев не прихвата.
Дипломатски исход
Иако конкретан договор није постигнут, састанак је био један од најзначајнијих дијалога Москве и Вашингтона од почетка конфликта. Русија је показала непоколебљивост, а Америка је морала да прихвати реалност нових граница и услове које диктира Кремљ.
Након састанка у Кремљу, Владимир Путин је, према извештајима, био критичан према Европи и оптужио је њене чланице да „саботирају“ мировне напоре – назвао је „апсолутно неприхватљивим“ одредбе мировних предлога које, по њему, нарушавају интересе Русије.
Нулта Тачка/Медији
