Pirs Morgan priznaje da je „pogrešio“ što je promovisao „vakcine“ protiv Covida: „Prilično me je sramota“
Novinar britanskih korporativnih medija Pirs Morgan priznao je da je njegovo agresivno zagovaranje podrške masovnom vakcinisanju javnosti sa Covid mRNA „vakcinama“ bilo „potpuno pogrešno“.
Morgan je to priznao tokom novog intervjua sa Takerom Karlsonom.
Rekao je Karlsonu da su ga „prevarili“ zdravstveni zvaničnici koji su insistirali da su eksperimentalne vakcine „bezbedne i efikasne“.
Konkretno, Morgan je rekao da ga je lažna zvanična priča da „vakcine“ zaustavljaju prenos virusa dovela do toga da se okrene protiv onih koji su odlučili da se ne vakcinišu.
Morgan je rekao da su ga lažne tvrdnje zdravstvenih zvaničnika i korporativnih medija navele da veruje da nevakcinisani „ubijaju stare ljude“.
„Kada su naučnici rekli da ako primite vakcinu ne možete preneti virus, poverovao sam im“, rekao je Morgan Karlsonu.
„Postao sam cenzor zaista pogrešno, zaista gadno…
„Sledeći put sa bilo kojom od ovih stvari, biću mnogo skeptičniji.
„Kakav bi novinar i trebalo da bude.
„Prilično me je sramota što nisam to bio za početak.“
TRAMP ugasio USAID – Stopiran sav novac za organizaciju koja finansira NVO u Srbiji https://t.co/6fJSv9lPVu
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) January 29, 2025
Priznanje Morgana dolazi dok se zvanična priča u vezi sa „bezbednošću“ Covid mRNA „vakcina“ preispituje.
Novi članak objavljen ove nedelje otkrio je da su tvrdnje zdravstvenih „stručnjaka“ o bezbednosti i efikasnosti injekcija zasnovane na lažnim podacima.
Autor naučnog izveštaja je stručnjak za smrtnost od svih uzroka, dr Denis Rancourt.
Rancourt je otkrio da su tvrdnje javnih zdravstvenih agencija i vrhunskih medicinskih časopisa da vakcinacija u detinjstvu sprečava milione smrtnih slučajeva godišnje zasnovane na „privremenim i nevezanim modelima epidemiološkog predviđanja“ koji daju „neverovatne rezultate“.
Rad je u sredu objavila kanadska neprofitna istraživačka organizacija Correlation.
Prema Rancourt-u, modeli u potpunosti zavise od nevažećih procena efikasnosti vakcine i prevalencije i virulencije bolesti, od kojih nijedan nije zasnovan na podacima iz stvarnog sveta o stvarnim smrtnim slučajevima.
Oni takođe ne uzimaju u obzir druge složene faktore koji doprinose smrtnosti dece – posebno u zemljama sa niskim prihodima, gde je većina ovih miliona života beba navodno spašena.
Ovi faktori uključuju nedostatak u ishrani, izloženost toksičnosti i siromaštvo.
Rancourt je takođe otkrio da, suprotno tvrdnjama javnog zdravlja, u podacima o smrtnosti od svih uzroka nema primera pada smrtnosti novorođenčadi ili dece koji je vremenski povezan sa uvođenjem programa vakcinacije u detinjstvu.
Naprotiv, napisao je, nezavisne opservacione studije povezale su uvođenje vakcina sa povećanom smrtnošću i morbiditetom novorođenčadi ili dece.
U radu, Rancourt razvija alternativni model koristeći godišnju smrtnost novorođenčadi od svih uzroka.
Rancourt procenjuje da su kampanje vakcinacije dece od 1974. mogle biti povezane sa približno 100 miliona smrtnih slučajeva povezanih sa vakcinom.
Međutim, on naglašava da bi svaka prava procena mortaliteta morala da uzme u obzir i druge faktore.
Takvi faktori bi uključivali promenjivu političku i ekonomsku dinamiku koja pokreće siromaštvo i povezane zdravstvene probleme.
U svom radu, Rancourt piše:
„Izražavam i podržavam mišljenje da su svi modeli koji pretenduju da izračunaju mortalitet (naročito smrtnost novorođenčadi) koji se sprečavaju programima vakcinacije nevažeći jer su zasnovani na podacima o efikasnosti vakcine i prevalenci i virulenciji patogena koji su sami po sebi nevažeći.
„Čak i uz idealno testiranje, nemoguće je pouzdano izračunati suprotan broj smrtnih slučajeva od pretpostavljenog patogena, ako ciljani program vakcinacije nije sproveden, jer je u suprotnosti sa biološkom realnošću: smrtni slučajevi su uvek složeni nelinearni događaji koji uključuju nekoliko faktora koji doprinose interakciji koji nemaju aditivne efekte.
„Dalje, faktori smrtnosti novorođenčadi, osim vakcinacije, su veoma promenljivi i u velikoj meri važniji od bilo koje pretpostavljene koristi od vakcine; pretežno, štetni efekti nedostataka u ishrani i nemilosrdne izloženosti izazovima iz toksičnog životnog okruženja.
„Osnovni uzrok je takozvano ekstremno siromaštvo država zbog strukturne finansijske eksploatacije koja se ne rešava.
„Ne postoji poznati primer pada izmerene smrtnosti novorođenčadi ili dece koji je vremenski povezan sa uvođenjem programa vakcinacije u detinjstvu.
„Nezavisne studije sugerišu da je, suprotno dogmi, prekomerna smrtnost novorođenčadi (ne sprečena smrtnost novorođenčadi) povezana sa uvođenjem i održavanjem programa vakcinacije.
„Koristeći direktno godišnju stopu smrtnosti novorođenčadi od svih uzroka, procenjujem oko 100 miliona smrtnih slučajeva novorođenčadi povezanih sa uvođenjem vakcine 1974-2024 širom sveta, uz upozorenje o istovremenim ekonomskim transformacijama velikih razmera.
„Zaključujem, sveukupno, da je dugogodišnja industrija programa vakcinacije novorođenčadi neutemeljen lažni poduhvat eksploatacije.
