Plan „Net Zero“ Bila Gejtsa: Pumpanje komprimovanog CO2 pod zemlju sa energijom od 35 nuklearnih bombi
Pojavila se nova ideja koju finansira Bil Gejts, a koja nastoji da pumpa komprimovani ugljen-dioksid (CO2) pod zemlju sa žestokim pritiskom kako bi se ispunili ciljevi „neto nule“.
U Velikoj Britaniji, vladin komitet za klimatske promene (CCC) odobrio je plan za „dekarbonizaciju“ energije u zemlji.
Plan CCC-a za „Net Zero“ je da prebaci transport i grejanje sa korišćenja fosilnih goriva na korišćenje električne energije.
Nakon što se ova promena završi, vlada će „dekarbonizovati“ električnu mrežu.
Za dekarbonizaciju mreže, pretpostavlja se da će se električna energija proizvoditi korišćenjem nuklearnih i obnovljivih izvora energije.
Tokom perioda kada nuklearna energija, vetar i solarna energija ne mogu da zadovolje potražnju, hvatanje i skladištenje ugljenika (CCS) će biti raspoređeno kako bi se uklonile emisije CO2 jer se električna energija mora proizvoditi korišćenjem gasa.
CCS zagovara suosnivač Microsofta Bil Gejts.
Startup podržan i inkubiran od strane Gejtsovog Breakthrough Energy Ventures-a osmislio je hibridnu tehnologiju koja kombinuje inženjering sa prirodnim procesima fotosinteze za uklanjanje ugljen-dioksida iz atmosfere i skladištenje pod zemljom.
„Važno je razumeti da uklanjanje ugljenika nije izgovor da nastavimo sa emisijama ili da usporimo našu tranziciju ka ekonomiji čiste energije – moramo da nastavimo sa inovacijama što je brže moguće“, napisao je Gejts u svojoj izveštaju „State of the Transition 2023” u novembru.
„Ali postalo je jasno da će uklanjanje ugljenika biti neophodno sredstvo u našem kompletu alata.
Carbon Capture and Storage(CCS) je nova i neproverena tehnologija koja nikada nije bila primenjena u velikim razmerama nigde na Zemlji.
Međutim, iz izveštaja CCC-a jasno je da CCS igra glavnu ulogu u navodnom „spašavanju planete“ od takozvanih „klimatskih promena“.
Samo vlada Ujedinjenog Kraljevstva predviđa značajan kapacitet CCS od 50Mt godišnje.
Hvatanje i skladištenje ugljenika uključuje filtriranje CO2 iz izduvnih gasova koje proizvode gasne turbine koje se koriste za proizvodnju električne energije, a zatim dovođenje uhvaćenog CO2 u postrojenja koja komprimuju gas u tečnost.
Zatim se ubrizgava u podzemna skladišta.
Kompresovani CO2 se trenutno komercijalizuje kao način skladištenja energije za upotrebu u periodima kada nuklearni i obnovljivi izvori nisu dostupni.
Druga kompanija koju finansira Bil Gejts pod nazivom Energy Dome razvila je radni sistem od 4MWh na Sardiniji, u Italiji.
Bil Gejts poziva da se poljoprivrednici zamene mašinama koje funckionišu uz pomoć veštačke inteligencije https://t.co/mQjy0vFKvc
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) March 10, 2024
Kompanija kaže da njena tehnologija ima gustinu skladištenja energije 10-20 puta veću od drugih rešenja za skladištenje energije sa komprimovanim vazduhom (CAES) i dve trećine gustine skladištenja energije tečnog vazduha (LAES).
Plan CCC-a zahteva da se ogromne količine CO2 komprimuju i skladište pod zemljom širom Velike Britanije.
S obzirom da se ova potencijalna energija može osloboditi u bilo kom trenutku ako nešto krene naopako, čini se razumnim razmotriti bezbednosne implikacije hvatanja i skladištenja ugljenika.
Energy Dome trenutno gradi veći sistem od 100 MWh.
Za skladište od 100 MWh potrebno je oko 2.000 tona CO2.
To znači da kompanija očekuje da skladišti 0,05 MWh energije po toni komprimovanog CO2.
Koristeći ovu gustinu energije, plan CCC-a da skladišti 176Mt godišnje značiće da je 8,8 TWh potencijalne energije zarobljeno ispod Velike Britanije godišnje.
Bomba bačena na Hirošimu eksplodirala je sa energijom od oko 15 kilotona TNT-a ili 0,0174 TWh.
Standardna moderna nuklearna bomba ima snagu od oko 500 kilotona.
Prema tome, energija uskladištena pod zemljom je ekvivalentna otprilike 35 nuklearnih bombi, ili energiji koju oslobađaju zemljotresi jačine 16 stepeni Rihterove skale, svake godine.
Fracking je trenutno zabranjen u Velikoj Britaniji zbog rizika od potresa zemlje.
Međutim, planirani objekti za hvatanje i skladištenje ugljenika koje je promovisao Gejts su sasvim drugačijeg obima.
Fracking se može zaustaviti u trenutku ako se otkrije problem.
Međutim, ako postoji problem sa 35 nuklearnih bombi vrednih komprimovanog ugljenika pod zemljom, ne bi bilo moguće jednostavno osloboditi ovu ogromnu količinu zarobljene energije.
Niko ne zna kakvi bi mogli biti efekti stvaranja čitavog niza područja pod visokim pritiskom kao što to nikada nije učinjeno u ovom obimu.
Postoje i drugi problemi jer je CO2 gas bez boje i mirisa koji je toksičan za ljude u visokim koncentracijama.
Pored opasnosti od gušenja od CO2 koji istiskuje kiseonik u vazduhu, udisanje povišenih koncentracija CO2 može povećati kiselost krvi, izazivajući štetne efekte na respiratorni, kardiovaskularni i centralni nervni sistem.
Koncentracija CO2 od oko 5% zapremine u vazduhu može izazvati glavobolju, vrtoglavicu, povišen krvni pritisak i otežano disanje u roku od nekoliko minuta.
Ako se udiše koncentracija iznad 17% zapremine u vazduhu, to može izazvati gubitak svrsishodne aktivnosti, nesvesticu, konvulzije, komu i smrt u roku od jednog minuta.
Katastrofa na jezeru Njos dovela je do masovnog oslobađanja ugljen-dioksida u Kamerunu 21. avgusta 1986. godine.
Oblak magmatskog gasa od 1,6 miliona tona bio je smrtonosan, a broj smrtnih slučajeva pokazao je da je 1.746 ljudi, većinom iz sela pored jezera, ugušeno, zajedno sa oko 3.000 goveda i bezbroj ptica, insekata i drugih životinja.
Tela mrtvih nisu pokazivala znake traume ili borbe; ti ljudi su jednostavno umrli tamo gde su bili.
CCS plan znači da će se ogromne količine CO2 dopremati širom Velike Britanije i na kraju ubrizgati u zemlju.
Do 2050. imaćemo posla sa preko 110 puta većom količinom CO2 koja se oslobađa u vulkanskom događaju koji se dogodio na jezeru Nios, svake godine.
Da bi ispunio cilj „Net Zero“, CCC planira da uskladišti 176Mt CO2 do 2050. godine.
