Planeta nejednakosti: Najbogatijih 1% može da iskoreni siromaštvo 22 puta ali bira da ne učini ništa
Najbogatijih 1% ljudi na planeti uvećalo je svoje bogatstvo za više od 33,9 biliona dolara (u realnim iznosima) od 2015. godine, navodi se u najnovijem izveštaju britanske organizacije Oksfam, koja se bavi borbom protiv siromaštva.
Ova suma bi, prema procenama, bila dovoljna da se ekstremno siromaštvo u svetu iskoreni čak 22 puta, ako se koristi najviši prag siromaštva Svetske banke od 8,30 dolara po osobi dnevno.
Prema izveštaju, oko 3.000 milijardera širom sveta uvećalo je svoje bogatstvo za 6,5 biliona dolara u poslednjih deset godina, čime su ukupno dostigli neto vrednost koja sada iznosi 14,6% globalnog BDP-a.
Oksfam upozorava da je lično bogatstvo u stalnom porastu, dok su napori za smanjenje siromaštva u ozbiljnom zastoju.
👉 Globalna COVID saga: Još jedan talas histerije na koji svet više ne obraća pažnjuhttps://t.co/OxMu0QWDL6
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) June 26, 2025
U izveštaju se navodi da najbogatije zemlje sveta sada sprovode najveća smanjenja pomoći za razvoj od 1960. godine.
Organizacija predviđa da će zemlje G7, koje obezbeđuju oko 75% ukupne zvanične pomoći, smanjiti svoje doprinose za 28% do 2026. u poređenju sa 2024. godinom. Samo Velika Britanija planira da smanji izdvajanja za pomoć za 40% do 2027. godine.
Izveštaj takođe ukazuje na ogroman jaz između privatnog i javnog bogatstva. Od 1995. do 2023, globalno privatno bogatstvo poraslo je za 342 biliona dolara, dok je javno bogatstvo poraslo svega 44 biliona dolara u istom periodu.
Više od polovine najsiromašnijih zemalja sveta sada se nalazi na ivici dužničke krize, upozorava Oksfam. Mnoge od njih su primorane da troše više na otplatu duga nego na zdravstvo ili obrazovanje.
Posebno se kritikuju privatni poverioci, koji drže više od polovine spoljnog duga zemalja sa niskim prihodima, a odbijaju da reprogramiraju dugove i nameću kaznene uslove otplate.
Prema globalnom istraživanju javnog mnjenja koje navodi Oksfam, 90% ispitanika podržava oporezivanje superbogatih kako bi se finansirale javne usluge i borba protiv klimatskih promena.
Nulta Tačka/RT
