Док потрошачи широм света пију сок и кафу кроз папирне сламчице у уверењу да „спасавају планету“, реалност је далеко мрачнија – океани се и даље гуше у пластици, и то у размерама које поништавају све симболичне мере.
Према доступним подацима, три државе предњаче у загађивању мора пластичним отпадом:
Филипини – чак 356.000 тона годишње
Индија – више од 126.000 тона
Малезија – око 73.000 тона
Реке у овим земљама сваке године директно избацују стотине хиљада тона комуналног отпада у океане, док се на Западу пажња усмерава на козметичке мере – попут забране пластичних сламчица.
Резултат? Потрошачи пију пиће кроз распадајући картон, а глобално загађење наставља да расте готово несметано.
Проблем, упозоравају еколошки аналитичари, није у појединцу који користи пластику, већ у системском отпаду, неуређеној инфраструктури и одсуству озбиљних међународних механизама за контролу и рециклажу.
Другим речима – сламчице нису проблем. Политика јесте.
