Podmukli kult svetskog poretka sve se jasnije vidi
Kasnih 1800-ih i ranih 1900-ih, zapadni svet je doživeo iznenadni nalet otvorenog okultizma među ultra-bogatim elitama. Uspon „teozofije“ je bio u toku, postajući neka vrsta modnog trenda koji će na kraju postaviti pozornicu za ono što će se kasnije nazvati spiritualizmom „novog doba“. Primarni pokretač teozofskog pokreta bila je mala grupa opskurnih akademika koje je delom vodila žena po imenu H.P. Blavatski. Grupa je bila opsednuta ezoterijskim verovanjem, gnosticizmom, pa čak i satanizmom.
Blavatska je suosnivala Teozofsko društvo u Njujorku 1875. godine, tvrdeći da je imala psihičku vezu sa bićima zvanim „mahatme“ ili „majstori“. Ta stvorenja su joj, tvrdila je, pomogla da napiše temeljne knjige teozofije, uključujući „Tajnu doktrinu“.
Pominjem Teozofiju i Blavatsku zato što je pokret koji je ona pomogla da se pokrene bio prvenstveno elitistički – Širenje okultizma ranih 1900-ih posebno je ciljano na više klase i to je dovelo do toga da su mnogi politički lideri i finansijski lideri bili uključeni u opskurne organizacije sa tajnim nalozima. Takve grupe su postojale u prošlosti, od rozenkrojcera i masona do alhemičara srednjeg veka koji su skrivali svoja okultna verovanja u šifrovanim tekstovima. Međutim, nikada ranije nisu bili tako javni u svojim nastojanjima.
Za njihovu zaslugu, rani teozofi su uglavnom bili apolitični (barem spolja) i zalagali su se protiv političkog uplitanja u živote ljudi. Sumnjam, međutim, da je to bilo zato što su se u to vreme zapadne vlade vrtele oko hrišćanskih i konzervativnih vrednosti. Kako su se političari sve više odvajali od hrišćanstva, rastao je interes teozofa za kontrolu vlade i pokret je u praksi postajao sve socijalističkiji.
Aleksandar Pavić: Krenuli su udari ali nema predaje! 262 Mario Zna, UŽIVO
Ovi duhovni sistemi su se uvek vrteli oko paganskih božanstava iz prošlosti, od kojih su mnoga bila vavilonskog ili staroegipatskog porekla. Međutim, u teozofiji se takođe mnogo pominje jedna figura posebno – Lucifer, koji se takođe naziva „Lučonoša, anđeo svetlosti, Prometej (simbolično), zmaj, jutarnja zvezda i satana“. Savremeni luciferijanci će dosledno poricati da ime „Lucifer“ ima bilo kakve veze sa biblijskom figurom Satane, ali ovo je laž. Sama Blavatska tretira ove dve figure kao sinonime u „Tajnoj doktrini“. Kako ona priznaje u svojoj knjizi:
„I sada je dokazano da je Satana, ili Crveni Vatreni Zmaj, ’Gospodar fosfora‘ i Lucifer, ili ‘Lučonoša‘, u nama: to je naš Um…
Blavatska, citirajući hermetičke tekstove u Tajnoj doktrini, takođe ponavlja mantru:
„Satana je taj koji je bog naše planete i jedini bog…“
Luciferijanci i okultisti će takođe tvrditi da hrišćanska Biblija samo jednom pominje ime „Lucifer“ i da te dve figure nisu povezane. Ovo je još jednom laž pomoću propusta. Biblija u stvari pominje „lučonoša“, „anđela svetlosti“ i „zmaja“ u vezi sa Satanom u više navrata, a elite koriste sva ova imena da opišu figuru koju nazivaju Luciferom.
Kao što je pomenuto u Korinćanima 11:14 – „I nije čudo, jer se sam Satana maskira u anđela svetlosti…“
Drugim rečima, kada bilo koja elitistička grupa pominje termine kao što su „lučonoša“ ili Lucifer, oni se zaista odnose na Satanu. To nije samo stvar arhetipske rasprave, ovo je u stvari deo njihove religije. Ali u našem modernom vremenu neki ljudi bi mogli reći „koga briga?“ Sve je to mitsko ludilo i fantazija, zar ne?
Odgovorio bih pitanjem: da li mislite da su duboko ukorenjena verska uverenja ljudi koji imaju finansijsku i političku moć bitna u tome kako donose odluke? Zar njihova verovanja ne bi pomogla da se objasni zašto rade stvari koje rade? Ako želite da znate zašto su globalisti uključeni u veoma stvaran rat protiv umova masa, ne možete prevideti njihove verske motive. Ono što nekima izgleda kao fantazija, za globaliste je VEOMA stvarno.
Bil Gejts finansirao studiju koja tvrdi da su slatkiši i grickalice zdravije od organskog mesahttps://t.co/aDE8yfPhIL
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) February 25, 2024
Na primer, mnogi znaju da zgrada Ujedinjenih nacija u Njujorku ima okultnu biblioteku. Ali malo ljudi zna da ju je izgradila grupa pod nazivom Lucifer Publishing Company (kasnije promenjena u Lucis Trust). Lucis Trust neprestano navodi spise HP Blavatski kao inspiraciju za njihovu organizaciju. UN nastavljaju da se povezuju sa Lucis Trust do danas. Samo srce globalizma vrti se oko luciferijskih ideala.
Nije važno šta vi ili ja mislimo o ovim stvarima. Nije važno da li takve koncepte vidite kao metaforičke, simbolične ili imaginarne. ONI veruju, i zato moramo istražiti šta ta verovanja znače.
Pre 1800-ih, okultisti koji su se bavili luciferijanstvom bi bili spaljeni na lomači ako bi bili otkriveni. Počinjem da mislim da je ovo možda bio pravi način da se postupa sa takvim ljudima sve vreme. Ali da bismo razumeli zašto, moramo da pogledamo progresiju religije i zašto ona neizbežno vodi moralnom relativizmu i društvenom samouništenju.
Za teozofe, Lucifer/Satana je neka vrsta herojske figure. Kadai tvrde da Lucifer „nije Satana“, ono što oni misle je da se njihova verzija Satane razlikuje od verzije koju pripisuje hrišćanstvo. Drugim rečima, zamislite da je grupa ljudi uzela čuvenu zlonamernu figuru kao što je Josif Staljin i zatim za njega smislila potpuno drugačiju istoriju u kojoj je on neshvaćeni filantrop umesto što je uništavao svoj narod. To je u suštini ono što je luciferijanizam.
U časopisu Theosophical pod nazivom „Lucifer“ objavljenom 1880-ih, Blavatska i njena grupa na više stranica pokušavaju da odvoje termin Lucifer od Đavola, istovremeno braneći mitologiju đavola i slikajući ga kao lik klevetan od strane hrišćanske kulture.
U njihovoj verziji priče iz Postanka, na primer, zmija je bila „dobar momak“ koji je doneo plod znanja Adamu i Evi. Eva je poštovana kao osnovna figura u teozofiji i feminizmu (pokretu koji su teozofi pomogli da se stvori), jer bez Eve zmija nikada ne bi mogla da natera Adama da pojede plod.
Plod kao predstava gnoze (znanja) je ključ luciferijanizma i globalističkog kulta. Kao što su mnogi ateisti koje sam sreo u prošlosti tvrdili, zar znanje nije dobra stvar? A ako Bog kažnjava čovečanstvo zbog konzumiranja znanja, zar ga to ne čini zlikovcem? Ovaj argument ignoriše osnovnu temu – Znanje samo po sebi nije dobro ili zlo, ali zlo napreduje kada ljudi počnu da obožavaju znanje na štetu svega ostalog. Primena znanja bez mudrosti i moralne discipline je opasna.
Kao što dr Ian Malcolm briljantno tvrdi u filmu Park iz doba Jure:
„Da, da, ali vaši naučnici su bili toliko zaokupljeni time da li mogu ili ne da nisu prestali da razmišljaju da li bi trebalo.
Luciferijanci otvoreno priznaju da je cilj njihove ideologije da tragaju za znanjem dok ljudska bića ne postanu bogovi. Ova zaljubljenost u božanstvo je ono što vodi velikom zlu; to je zabluda koja truje um i podstiče moralno relativno ponašanje, a da ne pominjemo sveobuhvatnu žeđ za moći. Razmislite na trenutak o tehnološkom aspektu. Razmotrite brojne globalističke programe za proširenje veštačke inteligencije i dovođenje do onoga što nazivaju „transhumanizmom“. Ovo je vrsta obožavanja znanja koja ima zastrašujuće implikacije za budućnost.
Integracija tehnologije u nadzorno stanje da bi vladala društvom je dovoljno loša, ali šta se dešava kada ljudska bića počnu da integrišu tehnologiju u samu svoju biologiju. Da li će ovo na kraju izbrisati bilo kakav privid onoga što nazivamo „dušom?“ Na kraju krajeva, mašine ne osećaju, niti same razmišljaju o svojim postupcima. Šta se dešava kada se ljudi izobliče da bi postali više kao mašine? Hoće li transhumanizam postati pokret koji guši svu ljubav i empatiju, uklanjajući moralni kompas i pretvarajući nas u demonski um košnice lišen individualne misli?
Globalisti tvrde da ne postoji nešto kao što je duša, ne postoji takva stvar kao što je individualni identitet i ne postoji takva stvar kao što je moralni kompas. Iz njihove perspektive ne postoji opasnost od usvajanja tehnologije kao puta ka božanstvu jer ništa ne bi bilo izgubljeno; i ovde vidimo pravu prirodu luciferijanizma na delu. Savršen predstavnik ovog raka je portparol Svetskog ekonomskog foruma Juval Noa Harari – čovek koji glasno izgovara tihi deo i redovno promoviše mračna načela luciferijanstva.
Da biste shvatili šta je luciferijanizam, zamislite ga kao anti-boga; rat protiv prirode ili rat protiv prirodnog stanja čovečanstva prerušen u „prosvetljenje“. Zbog toga globalisti pokušavaju da uspostave krajnje suprotan pogled na svaku prirodnu dispoziciju. Pojam o ljudskim bićima kao praznom listu za koji se drži Juval Harari je jedan takav lažni narativ. To je filozofija koja je razotkrivena beskrajnim psihološkim studijama, kao i antropološkim studijama.
Od Karla Junga preko Džozefa Kembela do Stivena Pinkera i dalje, svi naučni dokazi sugerišu da ljudska bića imaju inherentne psihološke kvalitete i karakteristike od rođenja. Neki od njih su jedinstveni za osobu, neki su univerzalni arhetipovi i ideje koje većina ljudi deli (kao što su savest i moralni kompas). Da nismo imali ove ugrađene kvalitete, čovečanstvo bi izumrlo pre više hiljada godina. Još uvek ne znamo odakle tačno dolaze, znamo samo da bez njih više nismo ljudi.
Međutim, postoji određeni procenat ljudi (1% ili manje) koji zapravo nemaju ove urođene karakterne osobine. Oni su opšte poznati kao psihopate i sociopate, a njihovo ponašanje je veoma slično onom kod globalista. Dugo se držim teorije da je globalistička kabala u stvari kult psihopata sa višim funkcijama.
Njihov nedostatak empatije i savesti, njihova žeđ za bogom i svemoći, njihova želja da postignu sveobuhvatni nadzor nad stanovništvom, da znaju sve o nama u svakom trenutku, da imaju potpunu kontrolu nad okruženjem i društvom, narcisoidna slika o sebi vrhovni vladar kojeg obožavaju mase, i zabluda da će moći da čitaju misli i predviđaju budućnost. To su psihopatske fantazije i oni su spremni da jure za tim fantazijama na bilo koji način.
Ali čak i psihopatama je ponekad potreban fundamentalistički okvir kako bi održali organizaciju i inspirisali odanost unutar grupe. Savršeno je logično da bi izabrali luciferijanstvo kao svoju religiju.
Njihova filozofija hedonizma „radi šta hoćeš“ uzima ideju slobode i uklanja svaku odgovornost – to je degenerisan pogled na slobodu, a ne principijelan stav. Sloboda je, misle oni, samo za ljude poput njih; ljudi voljni da oskrnave sve što im se nađe na putu i naruši prirodni poredak.
Kao psihopate, oni su lišeni prirodnih urođenih sadržaja i više su robotski nastrojeni nego ljudi. Dakle, nije iznenađenje što ljudi poput Hararija tvrde da nema duše, slobode (za vas) i da su mašine sposobne za istu kreativnost kao ljudi. Prazna osoba bez duše ili kreativnosti će pretpostaviti da su svi drugi ljudi prazni. Nemoralna osoba će takođe biti prinuđena da dokaže da su svi ostali isto tako nemoralni kao i on. Ili će biti primoran da dokaže da je superiorniji od svih drugih jer je prihvatio svoj nemoral.
Da li elite zaista veruju u pravog „đavola“ sa kopitima, rogovima i vilama? Ne znam. Ono što je, međutim, važno je filozofski nagon njihovog kultizma. Njihov cilj je da ubede većinu stanovništva da nema dobra, a nema ni zla. Sve je prazno. Sve je u odnosu na zahteve trenutka i zahteve društva. Naravno, oni žele da kontrolišu društvo, pa bi onda zaista sve bilo u odnosu na NJIHOVE zahteve.
Ako želite da vidite nešto zaista demonsko, zamislite svet u kome je sva inherentna istina napuštena radi subjektivne percepcije. Svet koji zadovoljava preferencije psihopata bez etičkog imperativa. Svet u kome ciljevi uvek opravdavaju sredstva. Ovo je luciferijski i globalistički način. I koliko god to poricali, realnost njihovih uverenja vidljiva je u plodovima njihovog rada. Gde god da odu, slede uništenje, haos i smrt.
