POGLEDAJTE! KRIMINALNA istorija kompanije Pfizer- Korišćenje dece kao zamoričića (VIDEO)

Izvršni direktor kompanije Pfizer Albert Burla tvrdio je tokom intervjua u novembru 2021. da su mala grupa „medicinskih profesionalaca“ koji namerno puštaju da kruže „dezinformacije“ i koji kritikuju Pfizer „kriminalci“, ali Burla nije spomenuo kriminalnu istoriju svoje kompanije.

Jedna od najznačajnijih kulturnih transformacija u poslednje dve godine bila je novootkrivena glorifikacija farmaceutske industrije.

Industrija opterećena decenijama prevare, korupcije i kriminala uspela je brzo da se ribrendira kao spasilac čovečanstva tokom krize kovida.

Ali ništa se suštinski nije promenilo. Big Pharm-a i dalje ceni profit akcionara više nego živote ljudi.

Regulatorne agencije i dalje rade kao rotirajuća vrata farmaceutskim gigantima.

Big Pharm-a i dalje dominira lobističkim naporima u Vašingtonu i svake godine troši milijarde na reklamiranje farmaceutskih proizvoda.

Uprkos ozloglašenoj korumpiranoj prirodi farmaceutske industrije, izvršni direktor kompanije Pfizer Albert Burla tvrdio je tokom intervjua u novembru 2021. da su mala grupa „medicinskih profesionalaca“ koji namerno puštaju „dezinformacije“ koje kritikuju narativ Pfizer vakcina „kriminalci“.

Činilo se da je Burla zaboravio na istoriju sopstvene kompanije.

Pfizerova duga istorija kriminalnog ponašanja

Godine 1992., Pfizer je pristao da plati između 165 i 215 miliona dolara za rešavanje tužbi koje su nastale zbog pucanja njegovog Bjork-Shiley convexo-concave srčanog zaliska, što je u to vreme rezultiralo sa skoro 300 smrtnih slučajeva, a do 2012. je rezultiralo sa 663 smrtna slučaja.

Godine 1994. Pfizer je pristao da plati 10,75 miliona dolara za namirenje tvrdnji Ministarstva pravde SAD-a da je kompanija lagala da bi dobila federalno odobrenje za mehanički srčani zalistak koji se slomio, ubivši stotine pacijenata širom sveta.

Prema nagodbi, Pfizer je takođe pristao da plati 9,25 miliona dolara u narednim godinama za praćenje pacijenata koji su primili uređaj u bolnicama Uprave za veterane ili za plaćanje njegovog uklanjanja.

Dogovor su kritikovali aktivisti za prava potrošača koji su pozvali vladine zvaničnike da podnesu krivične prijave i lobirali za strožiju građansku kaznu za kompaniju vrednu više milijardi dolara koja je prikrivala zabrinutost za bezbednost čak i kada je uređaj ubijao pacijente.

1996. godine, Pfizer je dao eksperimentalni lek tokom kliničkog ispitivanja na 200 dece u Nigeriji, ali nikada nije rekao roditeljima da su njihova deca bila predmet eksperimenta.

Jedanaestoro dece je umrlo, a mnoga druga su doživela neželjene efekte kao što su oštećenje mozga i otkazivanje organa.

U izveštaju nigerijskog ministarstva zdravlja zaključuje se da je eksperiment „ilegalno korišćenje neregistrovanog leka“, „jasan slučaj eksploatacije neznalica“ i kršenje nigerijskog i međunarodnog prava.

Pfizer nije dobio saglasnost niti je obavestio pacijente da su oni bili subjekti eksperimenta, a ne primaoci odobrenog leka.

U 2002. godini, Pfizer je pristao da plati 49 miliona dolara za namirenje optužbi da je kompanija za lekove prevarila saveznu vladu i 40 država tako što je previše naplaćivala za lečenje holesterola njihovim lekom Lipitor.

Lipitor je imao prodaju od 6,45 milijardi dolara u 2001.

U 2004. godini, Pfizer je pristao da prizna krivicu za dva krivična dela i platio je 430 miliona dolara kazne za namirenje optužbi da je lažno promovisao lek Neurontin za neodobrenu upotrebu.

Pfizer se složio da je agresivno prodavao lek protiv epilepsije za nepovezana stanja, uključujući bipolarni poremećaj, bol, migrenske glavobolje i odvikavanje od droge i alkohola.

Pfizerova taktika uključivala je postavljanje operativaca kompanije u publiku na medicinskim edukativnim događajima i podmićivanje lekara luksuznim putovanjima.

Godine 2008. Njujork tajms je objavio članak pod naslovom „Stručnjaci zaključuju Pfizer manipulisao sa studijama“.

Pfizer je odložio objavljivanje negativnih studija, izbacio negativne podatke kako bi ih stavio u pozitivnije svetlo i kontrolisao tok podataka kliničkih istraživanja kako bi promovisao svoj lek za epilepsiju Neurontin.

Pfizer je prekinuo svoj marketinški program za Neurontin 2004. godine nakon što je lek postao dostupan kao generički.

Iste godine, kompanija je platila 430 miliona dolara za rešavanje federalnih krivičnih i građanskih tužbi da je jedna od njenih podružnica promovisala lek za neodobrenu upotrebu.

U 2009. godini, Pfizer je kažnjen sa 2,3 milijarde dolara, što je tada bila najveća nagodba za prevaru u zdravstvu i najveća krivična kazna ikada izrečena u SAD. Pfizer se izjasnio krivim za pogrešno brendiranje leka protiv bolova Bextra sa „namerom da prevari ili obmane“, promovišući lek za lečenje akutnog bola. u dozama koje je FDA ranije smatrala opasno visokim.

Vlada SAD-a je tvrdila da je Pfizer davao mito lekarima koji su se pridržavali propisa i da je takođe ilegalno promovisao tri druga leka: antipsihotik Geodon, antibiotik Zyvox i antiepileptički lek Lirica.

U 2009. godini, Pfizer je platio 750 miliona dolara za namirenje 35.000 potraživanja da je njegov lek, Rezulin, odgovoran za 63 smrti i desetine otkazivanja jetre. Rezulinovo povlačenje sa američkog tržišta 21. marta 2000. usledilo je nakon pregovora između proizvođača leka i FDA.

Visoki zvaničnici FDA dugo su stajali iza leka uprkos sve većem broju smrtnih slučajeva i Rezulinovom odsustvu dokazanih koristi za spasavanje života. Stav zvaničnika FDA je bio u suprotnosti sa njihovim kolegama u Britaniji, gde je Rezulin efektivno smenjen 1. decembra 1997. godine.

U 2010. godini, Pfizer-u je naloženo da plati 142,1 milion dolara odštete zbog kršenja saveznog zakona protiv reketiranja lažnom prodajom i marketingom leka Neutotin za upotrebu koje nije odobrila FDA.

Porota je utvrdila da je Pfizer-ov marketing leka Neurontin prekršio Zakon o organizacijama pod uticajem reketa i korumpiranim organizacijama i Kalifornijski zakon o nelojalnoj konkurenciji.

Godine 2010. Njujork tajms je objavio članak pod naslovom „Pfizer daje detalje o plaćanju lekarima“.

Pfizer je priznao da je platio oko 20 miliona dolara za 4.500 lekara i drugih medicinskih stručnjaka za konsultacije i da govore u njeno ime u poslednjih šest meseci 2009.

Pfizer je takođe platio 15,3 miliona dolara 250 akademskih medicinskih centara i drugim istraživačkim grupama za klinička ispitivanja u istom periodu. Objavljivanja su zahtevana sporazumom koji je kompanija potpisala da bi se rešila federalna istraga o ilegalnoj promociji lekova za upotrebu van dozvole.

Blue Cross Blue Shield je 2010. godine podneo tužbu protiv kompanije Pfizer, optužujući farmaceutskog giganta da je nezakonito podmićivao 5.000 lekara raskošnim odmorima na Karibima, igrama golfa, masažama i drugim rekreativnim aktivnostima kako bi ubedio lekare da koriste Bextra za upotrebu van dozvole.

U 2010, procureli telegrami između kompanije Pfizer i američkih zvaničnika u Nigeriji pokazali su da je Pfizer angažovao istražitelje da otkriju dokaze o korupciji protiv nigerijskog državnog tužioca da ga ucene da odustane od pravnog postupka zbog kontroverznog suđenja iz 1996. godine koje uključuje decu sa meningitisom.

U 2009. godini, Pfizer je pristao da isplati 75 miliona dolara porodicama oštećenim tokom suđenja za lek 1996. godine.
Ipak, telegrami sugerišu da je američki narko gigant tražio ucenu kako bi naterao nigerijskog državnog tužioca da odustane od federalne tužbe od 6 milijardi dolara protiv Pfizer-a.

Curenje je pokazalo da su Pfizer-ovi istražitelji prenosili „štetne“ informacije lokalnim medijima i pretili državnom tužiocu da će izaći mnogo više štetnih informacija ako ne odustane od tužbe.

Tužba od 6 milijardi dolara odbačena je 2009.

Komisija za hartije od vrednosti je 2012. godine optužila Pfizer Inc. za kršenje Zakona o stranoj korupciji kada su njene podružnice podmićivale lekare i druge zdravstvene radnike zaposlene u stranim vladama u Bugarskoj, Kini, Hrvatskoj, Češkoj, Italiji, Kazahstanu, Rusiji i Srbiji.

Prema Komisiji za hartije od vrednosti, zaposleni u Pfizer-ovim filijalama su ovlastili i izvršili gotovinska plaćanja i pružili druge podsticaje za podmićivanje vladinih lekara da koriste Pfizer proizvode.

U 2012, Pfizer je platio 1,2 milijarde dolara za namirenje potraživanja skoro 10.000 žena da je njegov lek za terapiju zamene hormona, Prempro, izazvao rak dojke.

Suđenje je trajalo šest godina.

Nekoliko tužilaca je dobilo desetine miliona dolara, uključujući kaznenu odštetu zbog postupaka proizvođača lekova u uskraćivanju informacija o riziku od raka dojke od Prempro-a.

U 2013. godini, Pfizer je pristao da plati 55 miliona dolara za rešavanje krivičnih prijava za neupozorenje pacijenata i lekara o rizicima od bolesti bubrega, povrede bubrega, otkazivanja bubrega i akutnog intersticijalnog nefritisa izazvanog njegovim inhibitorom protonske pumpe, Protonix.

U 2013. Pfizer je izdvojio 288 miliona dolara za namirenje potraživanja 2.700 ljudi da je njegov lek, Chantix, izazvao samoubilačke misli i teške psihološke poremećaje.

FDA je utvrdila da je Chantix verovatno povezan sa većim rizikom od srčanog udara.

U 2014, Pfizer je platio 35 miliona dolara za rešavanje tužbe optužujući svoju podružnicu da promoviše lek za transplantaciju bubrega Rapamune za neodobrenu upotrebu, uključujući podmićivanje lekara da ga prepisuju pacijentima.

Prema njujorškom državnom tužiocu Eriku Šnajdermanu, koji je vodio istragu, Vajet je naterao lekare da proguraju lek za neodobrenu upotrebu, oslanjajući se na „obmanjujuće prezentacije podataka“.

U 2016, Pfizer je kažnjen sa rekordnih 84,2 miliona funti jer je Nacionalnoj zdravstvenoj službi preskupio lek protiv epilepsije, fenitoin, Dilatin za 2.600%, povećavajući troškove poreskih obveznika u Ujedinjenom Kraljevstvu sa 2 miliona funti u 2012. na oko 50 miliona funti u 2013.

Gore navedeno je samo delimičan spisak prevare, korupcije i kriminala kompanije Pfizer.

Postoje i drugi primeri da Pfizer neetički testira farmaceutske proizvode u najsiromašnijim zemljama sveta i učestvuje u drugim kriminalnim radnjama.

Uzbunjivači otkrivaju ispitivanja vakcine protiv kovida kompanije Pfizer

Iako izvršni direktor kompanije Pfizer veruje da je kriminalno dovoditi u pitanje integritet njegove farmaceutske kompanije, više uzbunjivača je već objavilo, razotkrivajući nedostatak integriteta Pfizer-ovih ispitivanja vakcine protiv kovida.

Vodeći medicinski časopis BMJ objavio je izveštaj u kome je razotkrio lažne podatke, neuspešne pokušaje na slepo, loše obučene stručnjake i sporo praćenje neželjenih reakcija u trećoj fazi ispitivanja Pfizer-ove genske terapije.

Kada je uzbunjivač prijavio svoju zabrinutost američkoj Upravi za hranu i lekove (FDA), otpuštena je kasnije istog dana jer „nije odgovarala“.

FDA nikada nije pregledala mesto kliničkog ispitivanja žalbe uzbunjivača.

Još jedan uzbunjivač po imenu Medi de Garaj dobrovoljno se prijavila za Pfizer ispitivanje za decu od 12 do 15 godina.

24 sata nakon druge doze, bila je u hitnoj pomoći.

Sada je u invalidskim kolicima, potrebna joj je sonda za hranjenje kroz nos i još uvek pati 9 meseci kasnije. Medi je bila jedno od 1.131 dece u Pfizer-ovom kliničkom ispitivanju za decu uzrasta od 12 do 15 godina.

Pfizer je zvanično zabeležio neželjene reakcije kod Medi kao „bol u stomaku“ kada je FDA prijavio rezultate kliničkog ispitivanja.

Ako znamo da je Medina razarajuća povreda koja menja život zabeležena kao „bol u stomaku“ u kliničkim ispitivanjima: koje druge ozbiljne neželjene događaje je sakrio Pfizer i ignorisao ih je FDA?

Advokat Aaron Siri i grupa od više od 30 naučnika, medicinskih stručnjaka i novinara zatražili su od FDA „sve podatke i informacije za Pfizer vakcinu“, uključujući podatke o bezbednosti i efikasnosti, izveštaje o neželjenim reakcijama i listu aktivnih i neaktivnih sastojaka.

FDA je uspela da razmotri svih 329.000 stranica podataka i da hitno odobrenje Pfizer vakcine protiv kovida u roku od samo 108 dana, ali sada traži 75 godina da u potpunosti objavi te informacije javnosti.
Siri je napisao na svom podstaku:

„Dakle, da razjasnimo ovo. Savezna vlada štiti Pfizer od odgovornosti. Daje milijarde dolara. Tera Amerikance da prime njihov proizvod. Ali neće vam dozvoliti da vidite podatke koji podržavaju bezbednost i efikasnost njegovog proizvoda. Za koga radi vlada?“

U intervjuu iz decembra 2021., predsednik Svetske banke, Dejvid Malpas, rekao je da Pfizer neće dati vakcine mRNA zemljama u kojima se suočavaju sa zakonskom odgovornošću za neželjene efekte.

Malpas deli:

„Pfizer je oklevao da ode u neke od zemalja zbog problema sa odgovornošću, oni nemaju zaštitu od odgovornosti.”

Ovo jasno pokazuje da Pfizer ne deluje sa nekog moralnog stava za boljitak društva.

Ovde se radi o profitu, a ljudi u svetu imaju svako pravo da dovode u pitanje integritet Pfizer-a na osnovu njegove kriminalne istorije i trenutnih postupaka.

Ovo je još uvek pandemija nelečenih jer zarobljene regulatorne agencije odbijaju da obezbede protokole ranog lečenja koji sadrže jeftine i efikasne lekove van patenta.

Koliko je ovo odbijanje da se leče pacijenti posledica uticaja Big Pharma-e na zarobljene regulatorne agencije?

I, po svemu sudeći, genske terapije mRNA kovid ne uspevaju da zaustave širenje širom sveta. Ipak, Pfizer je u 2021. bio teži oko 33,5 milijardi dolara prihoda od vakcina i sa još većim profitom u 2022. ako nastavi da ubeđuje svet da su njegovi farmaceutski proizvodi spasitelj čovečanstva u 2023. godini biće još bogatiji.

NOVO! LUKA MAKSIMOVIĆ U PODCASTU MARIO ZNA! 

NultaTačka