Pogrebne kuće u masovno vakcinisanoj NORVEŠKOJ prepune leševa
Pogrebne kuće u potpuno vakcinisanoj Norveškoj su preplavljene vakcinisanim leševima kao rezultat velike stope mortaliteta u Norveškoj. Norveška je jedna od najvakcinisanijih zemalja na svetu, sa Norvežanima koji su primili u proseku više od dve vakcine protiv Covid-19.
Broj ljudi kojima su potrebne pogrebne usluge u gradu Trondhajm, u centralnoj Norveškoj, dramatično je porastao u poslednjih dvanaest meseci, navodi lokalni list Dagbladet Trondhajm.
Lars Svanholm, generalni direktor najvećeg pogrebnog preduzeća u Trondhajmu, Svanholm & Vigdal Gravferd, rekao je da u vekovnoj istoriji ove pogrebne kuće nikada nije bilo ništa slično trenutnom broju smrtnih slučajeva.
„To je značajno povećanje i nismo iskusili ništa slično u četiri generacije“, rekao je Lars Svanholm za Dagbladet.
BREAKING🚨🚨🚨
Norwegian doctors are now sounding the alarm about a mysterious increase in patients and deaths.
Countries all over Europe are seeing sky-high excess deaths. And they say it's not related to covid.
WHAT IS GOING ON?🤔
— PeterSweden (@PeterSweden7) November 2, 2022
GWP izveštava: Svanholm veruje da je pogrebno preduzeće ove godine zabeležilo porast od 30 odsto u odnosu na prošlu godinu. „Nismo imali takav porast od kada je kompanija počela sa radom 1922. godine“, rekao je Svanholm lokalnoj televiziji.
Kako bi se izborili sa sve većim brojem mrtvih, otvorili su „hladnu prostoriju“ u garaži. Ograničenje kapaciteta primoralo je porodice da čekaju više od dve nedelje da sahrane svoje najmilije.
🔶 Otkriveno: Pfizer i Moderna direktno finansirali borbu protiv “dezinformacija” https://t.co/DKnjLzHH6y
— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) January 19, 2023
„Ovakve garaže se koriste kao sobe za nosila kada je potražnja velika. Zatim se automobili izbacuju i postavljaju sistemi za hlađenje“, rekao je TV2.
Više na TV2:
Stalno velika potražnja imala je neobične posledice po Svanholm i 26 zaposlenih u agenciji.
„Za nas je to stvorilo ogromne izazove, od kapaciteta frižidera do pristupa prostorijama za ceremonije, tako da je bilo određenog vremena čekanja za preživele“, kaže Svanholm.
Ponekad je postojala tako velika potražnja da su morali da koriste garaže i druga rezervna rešenja kao što su hladne sobe. Ovo je ranije bilo uobičajeno samo u akutnim krizama.
„Imamo spremnost za krizu ako dođe do velikog broja smrtnih slučajeva u kratkom vremenskom periodu. U avionskim nesrećama i drugim velikim nesrećama se to koristi, ali sada smo morali to da koristimo i kod običnih smrtnih slučajeva“, kaže Svanholm. „Mislim da vrhunac nije dostignut“.
Prema Svanholmovim rečima, preživeli rizikuju da čekaju 15-20 dana između smrti i sahrane, jer su crkve i druge prostorije za ceremonije zauzete.
„Proces tugovanja može se okarakterisati time što ožalošćeni moraju da čekaju duže nego što je uobičajeno. Neki ljudi su razočarani kada će možda morati da čekaju još nedelju dana na sahranu, ali razumeju problem“, kaže Svanholm.
Nulta Tačka/NewsPunch
