Dugačkim se čini put kojim danas kročimo, verovatno zbog toga što je prepun rupa, što je prepun rampi koje nam otežavaju koračanje preko njega.
Tako se čini većini, tako verovatno i jeste ali da li je to razlog da se sa tog puta siđe, skrene ili se vrati na početak? Sigurno da nije.
Pojedinac ne može da promeni okruženje, tako su vas učili. Učeni smo i da ćutimo, spustimo glave, slušamo, budemo ponizni, da se ne bunimo, da pustimo da drugi reše nešto umesto nas. Sve to se pokazalo kao pogrešna škola jer da ćutimo, vi danas ovo sigurno ne bi čitali već bi zajedno sa nama stajali u redu iza glavnog „čobanina“ koji ovce vodi samo jednim putem, putem ka mesari.
Čobani su u problemu jer se ispostavilo da su njihove ovce u stvari vukovi koji su gladni osvete. Čobani beže kada vide jednog vuka, a kada vide čopor, prave se mrtvi no ovi vukovi znaju da namirišu prevaru, znamo da ih je slađe pustiti da glume, gledati ih kako vire krajičkom oka i dozvoliti im da naprave još jednu, poslednju grešku.
Nulta Tačka je baza onih koji razmišljaju poput vukova, poput neukrotivih boraca koji znaju da čobani nisu ukusni, znaju da ako ih samo opkole oni će se pojesti između sebe. Nulta Tačka je bastion slobode i slobodnog informisanja, slobode govora, kretanja, slobode mišljenja, Nulta Tačka je ostvareni san koji je nekome i NOĆNA MORA. Dobrodošli.
