POLEXIT!? POLJSKI SUD PONIŠTIO ODLUKU EVROPSKOG SUDA PRAVDE

Poljska i EU se udaljavaju. Hajde da pogledamo događaje da vidimo gde to vodi…

Nakon što je najviši poljski sud odbacio odluku Evropskog suda pravde, povećali su se strahovi da sudska presuda vodi ka izlasku iz EU.

Desetine hiljada demonstranata marširalo je kasno u nedelju kroz Varšavu i druge poljske gradove kako bi se usprotivilo sudskoj presudi da su pravne presude Evropske unije postale nekompatibilne sa poljskim ustavom, što je odluka za koju demonstranti strahuju da bi mogla navesti Poljsku da izađe iz EU kao Velika Britanija.

Mašući zastavama EU i Poljske, demonstranti su držali transparente sa natpisima „Ostajem u Evropi“ i „Nema Polexit-a!“

Za razliku od Ujedinjenog Kraljevstva, velika većina Poljaka želi da ostane član EU – kao i Mađari, još jedna srednjoevropska država čija je vlada u redovnom sukobu s blokom oko toga gde prestaju ovlaštenja EU i počinje nacionalni suverenitet.

U četvrtak je poljski Ustavni sud presudio da je proces evropskih integracija inkorporiran u ugovornom pravu EU dostigao ono što je nazvao „novom fazom“ koja je nekompatibilna s poljskim ustavom, te da bi potonji trebalo da ima prednost kada se sukobe ova dva nivoa. Prilikom ulaska u EU 2004. godine, Poljska je pristala na implementaciju ugovora EU, a takođe nekoliko godina kasnije potpisala je ažurirani Lisabonski ugovor unije. Vladajuća stranka u Poljskoj kaže da je EU prekoračila svoja ovlašćenja.

U Briselu, portparol Evropske komisije, izvršne vlasti EU, u ponedeljak nije dao vremenski rok za odgovor Poljskoj. Zvaničnici EU strahuju od domino efekta i postepenog raspada pravnih i političkih ovlašćenja EU ako jedna država može da poništi pravila EU i sudske odluke EU.

„Ako dopustite da se svi ovi temeljni principi evropskih integracija ponište i ignorišu, onda je ovo eventualno kraj EU“, rekao je Piotr Buras, šef kancelarije Evropskog saveta za spoljne odnose u Varšavi.

Plodno tlo za secesiju

U Ultra Vires-u, kolumni o situaciji u Poljskoj, osnivač Euroobaveštajne službe Volfgang Munchau prebacuje deo krivice za ono što se dešava u Poljskoj na nemački Ustavni sud u Karlsruhe-u.

U svojoj prošlonedeljnoj presudi, poljski ustavni sud je prevazišao sve što je nemački ustavni sud ikada učinio. Proglasio je čl. 1 Ugovora o Evropskoj uniji, klauzula koja uspostavlja EU, da nije kompatibilan sa pojedinim poglavljima poljskog ustava. Isto je utvrđeno i za čl. 19 TEU, kojim se osniva CJEU. Ako se održi, ovo bi predstavljalo legalni Polexit. Ako zemlje članice smatraju da ugovori EU krše njihov nacionalni ustav, moraju ili promeniti ustav, nagovoriti ostale članice da pristanu na promenu ugovora ili napustiti EU. EU bi mogla, ako želi, čak izneti argument, prema međunarodnom pravu, da se ovom presudom automatski poništava Ugovor o pristupanju Poljske, a time i njeno članstvo u EU.

Uloga nemačkog ustavnog suda u svemu tome je indirektna, ali ipak važna. Ono što je nemački sud učinio bilo je uključivanje u pravni diskurs koji je omogućio poljsko negodovanje. Čitaoci se možda sećaju da je CJEU bio veliki faktor u diskusijama o Brexitu. Da su samo, oni koji su želeli da ostanu, znali da su mogli ponovo da nacionalizuju neka od tih ovlašćenja? Uprkos evrofobiji koja je dovela do Bregzita, u advokaturi je bilo mnogo manje osećaja secesionizma, u poređenju sa Nemačkom ili Poljskom.

Neki od argumenata koji su korišteni tokom rasprava u Poljskoj bili su čiste kopije argumenata nemačkog ustavnog suda. Karlsruhe je, na primer, popularizovao pravne koncepte kao što su ultra vires i princip demokratije. Zvuče nevino mnogo više nego što jesu. Karlsruhe tvrdi da se suverenitet može dati, ali ne i deliti. Ovo implicira da CJEU ne može biti arbitar svoje nadležnosti. To takođe znači da pravni sistem EU ne zamenjuje nacionalno pravo u oblastima izvan dogovorenog perimetra i da su nacionalni sudovi ti koji odlučuju o tačnoj lokaciji tog perimetra. Fiskalna politika i odbrana nisu deo te nadležnosti. Dakle, ako želite fiskalnu uniju ili evropsku vojsku, to ne možete učiniti unutar postojećeg ugovora.

Poljska presuda će gotovo sigurno završiti u povlačenju te odluke. Polexit je možda moguć, ali neverovatan ishod. Ali zapamtite da je i Brexit počeo tako.

Karlsruhe verzija pravnog evroskepticizma bila je daleko pametnija i efikasnija. Uspela je da iz vazduha stvori pravne činjenice koje su informisale pregovaračku poziciju EU svih nemačkih vlada. Za razliku od toga, poljska presuda je donesena kao namerna provokacija koja bi mogla da stavi akcenat na Zakon i Pravdu uoči izbora 2023. godine. Karlsruhe nije odgovoran za ono što se dešava u Poljskoj. Ali je odgovoran za pokretanje diskursa koji drugi preuzimaju i guraju do krajnjih granica.

Nema Polexit-a!?

Munchau smatra da neće biti Polexit-a.

U redu, ali šta je sa promenama postojećih ugovora o evroobveznicama, povećanjem finansijskog duga ili evropske vojske?

Potreban je jednoglasni pristanak da se bilo šta promeni u EU. Dovraga, trebalo je skoro deceniju samo da se napravi nešto naizgled jednostavno poput trgovinskog sporazuma sa Kanadom.

Polupečena Unija

Mađarska i Poljska su u suprotnosti sa regulativom EU zbog sudskih presuda. Druge zemlje su upetljane u sporove EU u vezi imigracije i granica.

U sličnoj situaciji je i Evropska monetarna unija (EMU) ili evrozona.

Potreban je jednoglasan dogovor da se bilo šta promeni ili čak učini mnogo stvari, osim ako to nije posebno utvrđeno ugovorom.

Nemačka je zahtevala ova pravila pristanka uz konsenzus iz straha od dugova. Sada ova pravila ometaju napore EU da Poljsku, Mađarsku, Češku i druge zemlje uskladi oko svega što nije jasno napisano.

EU ima polupečenu Uniju i takva će ostati ako se sve zemlje ne slože s promenama.

Sretno sa tim.

Nulta Tačka/ZeroHedge