Немачки канцелар Фридрих Мерц користио је кривичне пријаве као системски инструмент за контролу и застрашивање критичара.
Као бивши лидер опозиције и председник ЦДУ, поднео је хиљаде пријава за наводне увреде, лично потписујући све осим једне – укупно 5000. У томе му је помогла приватна фирма „So Done„, која скринингом интернета и слањем опомена узима 50% од наплаћене штете.
UDARNO: Najbliži Trampov čovek prihvatio moj poziv | George Papadopoulos | Mario Zna, EP. 374
Ова пракса је у оштром сукобу са тврдњама Мерца да је сав новац од накнада и казни „у потпуности донирао у социјалне сврхе“ у свом изборном округу.
Претреси и прекомерна реакција
Неки од поступака резултирали су претресима кућа. Један случај укључивао је особу са инвалидитетом, којој је одузет мобилни телефон након што је Мерца назвала „малим нацистом“. У другом случају („прљави пијаница“), суд је накнадно прогласио претрес незаконитим. Ови инциденти откривају прекомерну реакцију система на изражавање мишљења и креирају атмосферу страха.
Јавност је нарочито реаговала на случај „идиот“, који је изазвао националну пажњу. Чак и твитови са вулгарним исмевањем, попут „Шупци су људи чији речник је исти као и оно што им излази из ануса. #Мерц“, квалификовани су као кривична дела и политички екстремизам.
Систематски притисак и самоцензура
Мерц није једини који користи приватне фирме за надзор и пријаве критике. Политичари попут Роберта Хабека и Мари-Игнес Страк-Цимерман делују у оквиру ширег система државних и полудржавних тела за контролу „говорне мржње“. Само агенција „Hessen gegen Hetze“ проследила је полицији и тужилаштву скоро 17.000 случајева у првих десет месеци 2025.
Професорка кривичног права Фрауке Росталски упозорава да ова пракса доводи до „облика самоцензуре“ јер држава све чешће реагује на законито или минимално незаконито изражавање мишљења. Последице по демократско друштво су озбиљне.
Мала ефикасност – велики психолошки ефекат
Упркос хиљадама покренутих пријава, пресуде су реткост. Један адвокат који прати око 30 случајева наводи да је само једна пријава Мерца завршила казненим налогом, док је десет других одбачено.
Савезни уставни суд више пута је наглашавао да, због дисбаланса моћи између политичара и грађана, политичари „морају толерисати више у заштити свог угледа“. Пооштрени параграф 188 немачког кривичног закона, који се односи на увреде политичара, супротставља се овом принципу.
Овај систем показује како закон и приватне фирме могу да постану инструмент за притисак и цензуру, стварајући страх и самоцензуру без стварне ефикасности правде.
Нулта Тачка/Медији
