У Немачкој се све чешће јављају случајеви затварања банковних рачуна из политичких разлога. Ова пракса, позната као дебанкинг, погађа како десничарске, тако и левичарске појединце и организације.
Многи се жале да банке одбијају услуге без објашњења, али Бундестаг за сада не предузима мере.
OSTALO JE JOŠ MALO VREMENA! Srbi i Rumuni zajedno protiv AGENDI | Codrin Goia | Mario Zna, EP. 373
Случај новинарке Аје Веласкес
Немачка новинарка Аја Веласкес недавно је објавила на друштвеним мрежама да јој је GLS банка затворила пословни рачун након дугогодишње сарадње, без икаквог образложења. Веласкес сумња на политички мотивисан потез, јер је позната по критикама владиних мера током пандемије.
Проблем је настао због нове ЕУ регулативе (од октобра 2025) која захтева да име примаоца у трансакцијама тачно одговара ИБАН-у. Веласкес је користила више варијација свог псеудонима, што је, према њој, довело до затварања рачуна.
Дебанкинг и јавне банке
Веласкес је касније отворила рачун у Berliner Sparkasse, где јавне банке морају поштовати принцип неутралности и обавезе склапања уговора.
Судови су више пута потврдили да отказивање рачуна из политичких разлога није законито, чак и у случају екстремних десничарских странака као што је Free Saxony или NPD/Die Heimat.
AfD и предлог закона против дебанкинга
Stranka AfD сумња на систематску праксу и злоупотребу IT система банака за откривање „политички непожељних“ корисника.
Партија је предложила закон у Бундестагу који би забранио политички мотивисано затварање рачуна, али је иницијатива одбачена, уз позивање на слободу склапања уговора.
Право на основни рачун
Законом из 2016. године свака особа у Немачкој има право на основни банковни рачун, који омогућава учешће у платним трансакцијама и спречава потпуно искључење из финансијског система, иако не укључује прекорачење.
Нулта Тачка/Медији
