Autor teksta iznosi oštru kritiku američke političke i medijske scene, posebno usmerenu ka levici i mejnstrim medijima.
„Skoro da mi je žao levičara. Skoro. Ali nije. Razlog je jednostavan: toliko toga što govore i rade ide protiv osnovnih principa na kojima je ova zemlja zasnovana.
Ono zbog čega ih skoro sažaljevam jeste to što su većina levičara koje lično poznajem pristojni, prijatni ljudi — sve dok razgovor ostaje lagan: vreme, filmovi ili sport. Međutim, čim se uđe u politiku ili kulturu, razgovor postaje nadrealan, kao da razgovaraš sa ludim Šeširdžijom.“
Navodi da veliki deo levičarskog političkog spektra deluje u suprotnosti sa principima na kojima je država zasnovana, i tvrdi da kroz godine nije dobio ubedljiv odgovor na pitanje koje konkretne rezultate levica ima u poslednjih 25 godina u smislu jačanja bezbednosti, ekonomije i društva.
Po njegovim rečima, mnogi njegovi lični poznanici sa levog političkog spektra su „prijatni ljudi“, ali da političke teme razgovore često pretvaraju u apsurdne i burne rasprave.
Kritikuje i njihov odnos prema informacijama, tvrdeći da se oslanjaju na mejnstrim medije i ličnosti poput Rejčel Medou, dok ignorišu alternativne izvore i nezavisne novinare, što opisuje kroz poznatu ideju „đubre unutra, đubre napolje“.
U tekstu se poziva i na filozofa Kjerkegora, uz tvrdnju da se deo javnosti oslanja na netačne informacije ili odbija da prihvati tačne.
Kao primer medijske neravnoteže, autor navodi slučaj algi u reflektujućem bazenu u Vašingtonu, tvrdeći da je tome data nesrazmerno velika pažnja, dok su ozbiljnije teme ignorisane.
Među tim temama pominju se i kontroverze oko javnog zdravlja tokom pandemije, slučaj Vuhanske laboratorije, afere poput Bengazija, mejlova Hilari Klinton, Rusija-gejt, kao i pitanja migracija, kriminala, političkih procesa i institucionalnih kriza.
Autor zaključuje da se pažnja javnosti stalno preusmerava sa ključnih tema na nove krize, uz metaforu „kuvane žabe“, gde društvo postepeno gubi sposobnost da reaguje.
U završnici poručuje da rešenje vidi u većoj transparentnosti, jačanju nezavisnog novinarstva, građanskom dijalogu i političkoj odgovornosti, uz insistiranje na vladavini prava i Ustavu kao osnovi stabilnosti društva.
Nulta Tačka/ZeroHedge/Kevin Finn
