Politika zaključavanja je živa i zdrava u globalističkom Priručniku

Gospodari izolacije jedva su izbegli svoju najgoru moguću sudbinu, odnosno da će ta tema postati nacionalni i međunarodni izvor skandala kakav bi trebalo da bude. A da ovde dodamo i naloge o obaveznoj vakcinaciji: čak i da su takvi bili moralno opravdani, a nisu, za njih nema apsolutno nikakvog praktičnog razloga.

Nametnuti i jedno i drugo u toku jedne godine – sa nula dokaza da su postigli bilo šta za javno zdravlje i ogromnom količinom dokaza da su uništili kvalitet života za bezbrojne milione – kvalifikuje se kao skandal za vekove. Bilo je to primenjivano u SAD, ali i u skoro svakoj zemlji na svetu osim u nekoliko.

Može li to imati velike političke implikacije? Čovek bi pretpostavio da može. Pa ipak, danas se čini da su istina i pravda dalje nego ikad. Najistaknutiji guverneri protiv zaključavanja – oni koji nikada nisu zaključavali ili su gradove otvorili ranije od ostatka zemlje – izgleda su moralni pobednici samo za sebe. Većina ostalih se pridružila čitavom političkom establišmentu pretvarajući se da sve ovo nije tema. Tragično, izgleda da je ova taktika funkcionisala bolje nego što je trebalo.

U međuvremenu, treba razmotriti nekoliko tačaka:

Američka vlada je, preko Uprave za bezbednost saobraćaja, potpisala još jednu naredbu kojom se produžava zabrana nevakcinisanih stranih posetilaca do 8. januara 2023. To znači da nijednoj osobi koja je uspela da odbije vakcinu nije dozvoljeno da dođe u SAD iz bilo kog razloga. Ovo je 30% svetske populacije, kojoj je zabranjeno čak i da uđe u SAD na sopstvenu odgovornost. Ovako nešto bi bilo nezamislivo i neliberalno pre tri godine i bilo bi izvor ogromne kontroverze i gneva. Danas produženje zabrane jedva da je dospelo u vest.

Bajdenova administracija je još jednom produžila proglašenje vanrednog stanja Covid-a za još 90 dana, čime vladi se i dalje daju ogromna ovlašćenja bez odobrenja Kongresa. Pod vanrednim stanjem, ustavna struktura SAD-a je praktično suspendovana i zemlja ostaje praktično ratnom stanju. Ova najava nije bila kontroverzna i, kao i prethodno, jedva da je dospela u vest.

Mnogi koledži i univerziteti, kao i druge škole i javne agencije, nastavljaju da sprovode naloge obavezne vakcinacije čak i bez ikakvih čvrstih naučnih dokaza koji bi stajali iza odobrenja bivalentnih injekcija ili bilo kakvog stvarnog obrazloženja iza guranja vakcinacije, s obzirom da je većina ljudi odavno izložena virusu i stečen je prirodni imunitet, i, štaviše, vrlo je dobro utvrđeno da vakcine ne štite nikoga od infekcije niti zaustavljaju prenos. Oni u svakom slučaju nastavljaju da rade ovo.

Maskiranje nije na lošem glasu jer nikada nismo dobili ništa poput iskrenog priznanja njihovog neuspeha da kontrolišu širenje. Čak i danas postoji procenat ljudi koji su trajno traumatizovani. Na putovanjima viđam možda 10-20%, ali u nekim severoistočnim gradovima, redovno nošenje maski je takođe veoma uobičajeno. Jednom kada su postali simbol političke usklađenosti i vrline, to je zapečatilo dogovor i kultura je promenjena. Sada se suočavamo sa pretnjom naloga nošenja maski kad god vlada smatra da je to potrebno jer je Upravi za bezbednost u saobraćaju dato zeleno svetlo od strane sudova.

🔶 Šef AMERIČKOG kriznog štaba: Bog vam je dao dve ruke, obe za vakcinisanje https://t.co/oMwMjy1hOF

— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) November 23, 2022

Kraj obavezne vakcinacije u većini oblasti života, a samim tim i težnja za pasošem da bi se napravila razlika između čistih i nečistih ljudi, dobar je znak. Ali infrastruktura je još uvek na mestu i postaje sve sofisticiranija. Teško da je to konačna pobeda. Možda je to samo privremeni predah, dok su sve ambicije još uvek prisutne.

Više od toga, Bajdenova administracija (i sve što ona predstavlja, uključujući Svetski ekonomski forum, Svetsku zdravstvenu organizaciju i sve ostalo što se zove establišment) ima svoje sopstvene planove za pandemiju. Ideja nije da se povlače nalozi ili da se tu zaustavi. Obrnuto je: centralizujte sve planove za pandemiju kako biste sledeći put onemogućili iskustvo Južne Dakote, Džordžije i Floride. Takođe, potrošite desetine milijardi više novca.

Čini se da se princip pojavio među agencijama, intelektualcima i političarima koji su to uradili. Šta god da radite, nikada ne priznajte da ste napravili neku veću grešku. I nikada ne povezujte ekonomske, kulturne, zdravstvene i obrazovne katastrofe svuda oko nas sa bilo čim što je vlada uradila 2020. ili 2021. godine! To ne bi bilo ništa drugo do teorija zavere.

Reket pandemije je toliko ogroman u ovom trenutku da je čak upleten u slom FTX-a tokom vikenda. Brat Sema Bankmana-Frida, Gejb, zapravo je osnovao neprofitnu organizaciju isključivo u svrhu pružanja „podrške“ za 30 milijardi dolara koje je Bajdenova administracija dodelila za planiranje pandemije. Institucija „Čuvanje od pandemije“ je očigledno lonac za takvo finansiranje, zajedno sa rekordnim donacijama mnogim kandidatima Demokratske stranke koji su pobedili na izborima.

U međuvremenu, da, bilo je mnogo uspešnih sudskih osporavanja mnogih karakteristika odgovora na pandemiju. Ali ne dovoljno. Glavna mašinerija koja je oduzela slobodu i imovinu u ime kontrole virusa i dalje je na mestu u svim svojim bitnim stvarima. CDC se do danas hvali svojim strašnim karantinskim ovlašćenjima koje može da primeni kad god vlada smatra da je potrebno. Ništa se u vezi toga nije promenilo.

Na velikoj slici i prikazano u filozofskom smislu, čini se da je čovečanstvo izgubilo sposobnost da uči iz sopstvenih grešaka. Oštrije rečeno, previše ljudi među interesima vladajuće klase steklo je finansijske koristi i druge u smislu žudnje za vlašću tokom pandemije da bi podstaklo bilo kakvo ozbiljno preispitivanje i reformu.

U svakom slučaju, to preispitivanje i reforma je sada odloženo za neki drugi dan. Svako ko je ozbiljno zabrinut za budućnost čovečanstva i civilizacije koju su oni izgradili mora se baciti u dugoročnu bitku za istinu i razum. To će zahtevati da iskoristimo svaki deo onoga što je preostalo od slobode govora i onoga što je ostalo od čežnje za integritetom i odgovornošću u javnom životu. Grupa koju smo nazvali „oni“ želi demoralisano stanovništvo i tihi javni trg.

Ne možemo dozvoliti da se to desi.

Nulta Tačka/Technocracy