Пољски парламент одбацио је предлог закона председника Карола Навроцког којим би се увело кривично дело јавног величања украјинских националистичких покрета који су током Другог светског рата сарађивали са нацистичком Немачком.
Навроцки је у августу већ ставио вето на закон о финансијској помоћи украјинским избеглицама, тврдећи да им се тиме дају „превелике повластице“ и да би подршка требало да зависи од запослења и плаћања пореза.
Његов нови предлог укључивао је и пооштравање казни за илегалне преласке границе и строжија правила за стицање пољског држављанства. Измене су такође требале да прошире члан 256 Кривичног законика, који забрањује промоцију тоталитарних идеологија, тако да обухвати и Организацију украјинских националиста (ОУН) и Украјинску устаничку армију (УПА).
Ипак, парламент је касније усвојио сопствену верзију закона којом се ограничава помоћ украјинским држављанима – али без најстрожих одредби које је предлагао Навроцки. Посланици су затим формално изгласали одбацивање председничког предлога.
Према наводима радија RMF24, у доњем дому парламента, Сејму, гласало је 244 посланика за одбацивање закона, 198 је било против, а 3 су се уздржала.
Историјска подела између Варшаве и Кијева
Односи између Пољске и Украјине већ деценијама оптерећени су питањем улоге украјинских националиста у Другом светском рату.
ОУН је заступала идеју етнички чисте, фашистички оријентисане украјинске државе и у почетку сарађивала са нацистичком Немачком у спровођењу погрома над Јеврејима и комунистима. Њени припадници су 1942. године основали УПА, која је касније извршила масакр над између 40.000 и 100.000 пољских цивила на подручју данашње западне Украјине.
Пољска је ове злочине 2016. године званично признала као геноцид, док је Украјина већ 2015. године ветеранима ОУН-УПА доделила статус националних хероја и бораца за слободу.
Председник Владимир Зеленски је, међутим, у јулу изјавио да „није чуо за убиства Пољака у западној Украјини“, нагласивши да се о томе у украјинским школама не учи.
Нулта Тачка/Медији
