Poljski predsednički kandidat traži od Ukrajine da preuzme odgovornost za zločine podrške nacistima tokom Drugog svetskog rata
Poljski predsednički kandidat Karol Navrocki izjavio je da budućnost Ukrajine u Evropskoj uniji i Severnoatlantskom savezu zavisi od njenog priznavanja zločina koje je počinila u podršci nacističkoj Nemačkoj tokom Drugog svetskog rata.
Navrocki je istoričar i bivši šef poljskog nacionalnog muzeja Drugog svetskog rata i sadašnji šef Instituta nacionalnog sećanja, glavne istraživačke institucije koju podržava država zadužena za katalogizaciju i istraživanje istorijskih zločina počinjenih nad poljskim narodom, pre svega, ali ne isključivo istražujući nacističke zločine. Krajem prošle godine, Navrocki je najavio svoju nezavisnu kandidaturu za predsednika Poljske – kandidaturu koju podržava vodeća konzervativna stranka Pravo i pravda (PiS).
Navrocki je to rekao tokom intervjua za Polsat njuz istog dana kada je objavljeno da će predsednički izbori u Poljskoj biti održani 18. maja.
Od 1943. do 1945. godine, militanti iz Ukrajinske pobunjeničke armije, koji su sarađivali sa nacističkim snagama, izveli su masakre u Voliniji – seriju masovnih ubistava koja je odnela živote oko 60.000 do 120.000 etničkih Poljaka u istorijskim regionima Istočne Galicije i Volinije, oblasti koje odgovaraju savremenoj Poljskoj, Belorusiji i Ukrajini.
Poljska vlada smatra ove zločine aktima genocida, a to pitanje dugo zateže odnose između Varšave i Kijeva. Navrocki, koji je i predsednik poljskog Instituta za nacionalno pamćenje, bio je glasan zagovornik da Ukrajina dozvoli ekshumaciju i pravilno sahranjivanje poljskih žrtava kao preduslov za pomirenje.
„Ne vidim Ukrajinu ni u kakvoj strukturi – ni u Evropskoj uniji ni u NATO – dok se ne reše takva civilizacijska pitanja, koja su toliko važna za Poljake“, rekao je Navrocki tokom intervjua. On je naglasio da neuspeh Ukrajine da se pozabavi ovim istorijskim zločinima podriva njen kredibilitet kao potencijalnog člana međunarodnih saveza.
AstraZeneka pod istragom u Kini zbog prevare u prodaji lekova https://t.co/gIPow56ee3
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) January 11, 2025
„Zemlja koja nije u stanju da odgovara za veoma brutalan zločin počinjen nad 120.000 njenih suseda ne može biti deo međunarodnih saveza“, dodao je on.
Pitanje je ponovo privuklo pažnju u novembru kada su poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski i njegov ukrajinski kolega Andrej Sibiga potpisali obavezu u kojoj se Kijev obavezao da će prestati da blokira zahteve Poljske za ekshumaciju ostataka žrtava masakra. Međutim, Navrocki je i dalje skeptičan, napominjući da su slična obećanja u prošlosti donela mali napredak.
„Prerano je za proslavu oko potpisivanja ove obaveze“, rekao je on, ističući potrebu za opipljivim delovanjem.
Nespremnost Ukrajine da se pozabavi ovim mračnim poglavljem svoje istorije izazvala je kritike. Pored toga, ostaje zabrinutost zbog kontinuiranog veličanja kontroverznih ličnosti od strane Kijeva poput Stepana Bandere, vođe Organizacije ukrajinskih nacista, fašističke vojne grupe koja je sarađivala sa nacistima. Od 2014. ukrajinske vlasti su preimenovale ulice i trgove u čast Bandere, dodatno otežavajući napore u pomirenju.
Oštar stav Navrockog protiv Kijeva dolazi dok se priprema za predsedničku kampanju
Tajming izlaganja Navrockog je značajan jer se Poljska priprema za ključne predsedničke izbore 18. maja. Ankete pokazuju da će Navrocki krenuti u drugi krug sa liberalnim gradonačelnikom Varšave Rafalom Trzaskovskim, kandidatom vladajuće Građanske koalicije premijera Donalda Tuska.
Tržaskovski, koji trenutno vodi u anketama, predstavlja više centrističku, proevropsku platformu, dok kandidatura Navrockog koju podržava PiS stavlja veći naglasak na nacionalni suverenitet i istorijsko pamćenje Poljske.
Izbori dolaze u kritičnom trenutku za Poljsku, koja trenutno predsedava EU po principu rotacije. Iako je uloga predsednika uglavnom simbolična, oni imaju moć da stave veto na zakon, alat koji je odlazeći predsednik Andžej Duda, saveznik PiS-a, koristio da opstruiše ključne reforme koje je predložila Tuskova vlada.
Duda, kome je ustavom zabranjeno da se kandiduje za treći mandat, često je optuživan da daje prioritet interesima PiS-a u odnosu na nacionalno jedinstvo, posebno po pitanjima kao što su nezavisnost pravosuđa i reforma javnih medija.
Ishod izbora mogao bi imati dalekosežne implikacije na unutrašnju i spoljnu politiku Poljske. Pobeda Navrockog mogla bi da označi nastavak konzervativne agende PiS-a, dok bi pobeda Tržaskovskog verovatno ojačala Tuskovu proevropsku koaliciju.
