Porodica ukrajinskih izbeglica zaradila 40.000 evra Nemačke državne pomoći uprkos tome što se vratila za Ukrajinu
Slučaj je razotkrio nekoliko zamki u nemačkom sistemu socijalne zaštite i strahuje se da mnogo više ukrajinskih državljana iskorišćava šemu
Porodica ukrajinskih izbeglica izvukla je oko 40.000 evra nemačke socijalne pomoći uprkos tome što su se vratili u svoju domovinu bez obaveštavanja nemačkih vlasti.
Majka i njen sin stigli su u Nemačku u proleće 2022. godine, ubrzo nakon ruske invazije na istočnu Ukrajinu, i podneli zahtev za primanje Burgergelda — naknade za nemačke građane.
Par je u početku boravio kod porodice domaćina u Šlezvig-Holštajnu pre nego što je stavljen na raspolaganje subvencionisani stan, a za sina je odobren dnevni boravak koji finansiraju poreski obveznici.
Ubrzo po njihovom dolasku, muž je takođe pobegao iz Ukrajine i ostao u stanu u Nemačkoj i par je uskoro očekivao drugo dete.
Nakon rođenja deteta, četvoročlana porodica je primala socijalnu pomoć u iznosu od 3.200 evra mesečno, uključujući Burgergeld, sniženu kiriju i subvencije za grejanje.
Fokus onlajn izvestio je da je porodica odlučila da se vrati u zapadnu Ukrajinu početkom 2023. gde su ostali skoro godinu dana pre nego što su se vratili u Nemačku krajem godine kako bi izbegli ljutu ukrajinsku zimu.
Tokom svog skoro jednogodišnjeg odsustva, porodica nije obavestila nemačke vlasti da je napustila zemlju i da je primila 40.000 evra državnih beneficija koje finansiraju poreski obveznici.
Nepodudarnost je primetio domaćin ukrajinske porodice u Nemačkoj koga su kontaktirali za pomoć u obezbeđivanju školskog mesta za svog šestogodišnjeg sina, a majka domaćin upozorila je vlasti .
Lokalni centar za zapošljavanje sada je navodno pokrenuo istragu o ovom slučaju i istražuje moguće optužbe za prevaru.
Slučaj je ukazao na značajne nedostatke u sistemu beneficija kada su u pitanju ukrajinske izbeglice jer trenutno ne postoji odredba koja bi obezbedila da porodice koje primaju uplate i dalje borave u Nemačkoj.
Majka domaćin je nemačkim medijima rekla da je „izuzetno teško“ pratiti lokaciju ukrajinskih državljana i izrazila zabrinutost da ovo nije izolovan slučaj.
Postoje izveštaji da među ukrajinskim izbeglicama kruže smernice o tome kako da izbegnu nemačke vlasti i da se vrate kući, a da pritom i dalje primaju finansijsku pomoć.
Portparol Savezne agencije za zapošljavanje priznao je da je sistem podložan eksploataciji, navodeći da su Ukrajinci dužni da povremeno posećuju centre za zapošljavanje u Nemačkoj, ali da „centri za zapošljavanje odlučuju o određenom intervalu po sopstvenom nahođenju“, što znači da bi loš menadžment mogao dovesti do toga da se Ukrajinci prijavljuju za isplate i od njih se ne traži da pokažu dokaz da još uvek žive u zemlji mesecima.
Štaviše, mogli su jednostavno da se vrate u Nemačku na intervju, a zatim da se vrate u svoju domovinu.
Ostale zamke u sistemu socijalne zaštite odnose se na prijave prihoda i štednje. Nemci moraju da pokažu dokaz o ušteđevini i prihodima da bi imali pravo na beneficije, ali dok se dokaz traži od ukrajinskih državljana, to se ne može potvrditi.
Provera „zapravo nije moguća“, objasnila je Štefi Ebert, šefica centra za zapošljavanje Šmalkalden-Majningen u Tiringiji.
Otprilike 700.000 ukrajinskih izbeglica trenutno prima socijalnu pomoć u Nemačkoj, iako je nejasno koliko ih je zapravo ostalo u zemlji.
