Stav Sve vesti

PORUKA ANTIGLOBALISTA SRBIJE KRIZNOM ŠTABU: ,,NE UVODITE NOVE MERE JER ĆEMO SE SPONTANO ORGANIZOVATI BEZ UPOZORENJA”

Antiglobalisti Srbije/Ivica Božić

Navrši se i mesec dana od kada smo se okupili pod jedan barjak i odbranili slobodu na kretanje i lični integritet svakoga od nas pojedinačno. Nad nama je sistem hteo da sprovede protiv ustavne, represivne mere od kojih je obavezno posedovanje kovid propusnica, popularno zvanih u narodu, ausvajsi iz doba Vermahta i zaključavanje po uzoru na policijski čas.

Mnogi su shvatili suštinu i poentu onoga što se tada zbilo, a mnogi neće ni za narednih 100 godina, jer na protestu nisu verovatno nikada ni bili, ali su se zato prvi javili da kritikuju sve ono što im je taj protest doneo. A doneo im je da i danas mogu slobodno ulicom da šetaju bez krpe na glavi, da kovid pasoša nema, da nema tolike represije države na stanovništvo jer smo im jasno stavili do znanja da se nećemo zaustaviti ukoliko nastave da nas pritiskaju.

Tog, 18-og septembra izašao je na ulicu slobodomisleći narod Srbije, kao poslednji stub odbrane svega što se može nazvati sveto. Odbranjena je zemlja od zapadne pošasti koja se nadvila nad čitavo čovečanstvo. Odbranili smo se od sluga mraka i uništitelja ljudske duše.

Odmah da se razumemo, u ovom problemu nismo sami, možda nam je to u neku ruku i olakšavajuća okolnost. Srce mi ispuni radost kada vidim proteste u Francuskoj, Italiji, Sloveniji i drugim zemljama širom Evrope i sveta. To su ljudi kao i mi, koje je teška muka i pritisak njihovih vlada naterala da se na ulici bore za svoja prava. Oni su shvatili kako treba da se bori čovek koji hoće slobodu, nesebično izlazeći svakodnevno na proteste, a mnogi provode i dane i noći na ulicama, kako bi izborili svoju slobodu.

Najviše mi bude krivo kada vidim da ljudi koji se bore za slobodu kao i mi kritikuju naše aktivnosti i ako su nam namere krajnje časne i čiste, ali očigledno da nam se mišljenja uvek ne poklapaju u izboru i načinu borbe. Neshvatljivo je pokušavati na bilo koji način putem institucija doći do slobode, institucija koje su porobljenje od istih onih koji su i projektovali celokupno ovo svetsko ludilo.

Zato molim kritičare da stanu uz nas, rame uz rame i da odbrane svojim telima svoju slobodu i svoju dušu, jer osim Boga i nas samih mi nemamo drugog pomagača.

Isto tako, nismo zagovornici bilo kakvih teorija, mi delamo praktično i na terenu jer smo shvatili odakle dopire realna opasnost po opstanak čitavog našeg naroda. Takođe, ko misli da može bolje i efikasnije da se bori, neka izvoli. Ima ulicu i neka proba ako misli da je lako voditi toliku masu ljudi u slobodu i pri tom biti odgovoran za sve njih, roditelje, majke, decu.

Ovim putem apelujem na državne velikodostojnike i političke moćnike, da se ne usuđuju ni da pomisle da uvedu bilo kakve mere koje bi ograničile bilo kakvo kretanje i ljudske slobode u Srbiji, jer ćemo se spontano organizovati bez upozorenja. Jer ukoliko im upozorenje nije bilo dovoljno, mi ćemo aktivnosti podići na jedan viši nivo i masovno i spontano izaći na ulicu i tu ostati dok ne izborimo slobodu.

Narode, budite u pripravnosti, jer možda budemo morali da idemo na juriš.

Da se dodatno osvrnem i na one koji ne biraju vreme i mesto da bacaju kamenje na nas.

Ko ne došao kad zatreba, sreće ne imao, voda mu gorka bila, do kolena sedmog sreća sve mu zaobilazila i sa muške i sa ženske strane, pa da vidimo ko je izdajnik i agent BIA-e, CIA-e i ostalih agentura koje guraju ovu bolesnu agendu.

Najlakše je danas čoveka osuditi za sve što radi, ajde stani na njegovo mesto, pa uzmi zapali nešto, napravi neku nesreću gde će neko da izgubi život, neko iz mase naroda ili neki naš brat, stric, prijatelj policajac, pa onda živi sa tim do kraja života. Lako je iz fotelje i toplog doma se junačiti, izađi na sunce, zadobij opekotine ili kad je hladno promrzline, izađi iz zaštićene zone pa pokazuj mišiće. Nećeš znam, najlakše je sedeti i čekati da drugi sve to za tebe urade, zato i dalje sedi i ćuti.

Hvala narodu koji je probuđen i svestan da se ovo neće tek tako zaustaviti samo od sebe, već da je potreban veliki napor i kritična masa za ostvarivanje naših prava u punom sjaju. Bog vas blagoslovio i vidimo se uskoro ako zatreba, na bojnom polju.

O uredniku

Milica Đorović