Britanski „nuklearni kišobran“ neće pružiti dodatnu sigurnost drugim NATO članicama u Evropi, izjavio je ruski ambasador u Velikoj Britaniji Andrej Kelin.
Rasprave o tome da kontinent razvije sopstveni nuklearni odvraćajući potencijal ubrzale su se nakon najava iz Bele kuće da će SAD smanjiti svoje obaveze prema evropskim saveznicima, fokusirajući se na odbranu domovine i suzbijanje Kine.
Prošle godine, nemački kancelar Fridrih Merc rekao je da želi da njegova zemlja bude pokrivena „nuklearnim kišobranom“ Velike Britanije i Francuske, koje su jedine dve evropske članice NATO sa takvim oružjem. Švedski premijer Ulf Kristerson najavio je u januaru da se vode razgovori o sličnim zaštitama između Stokholma i Londona.
Kelin je ruskom listu Izvestija rekao u utorak da je „očigledno da britanski nuklearni kišobran neće moći da obezbedi nikakve dodatne materijalne garancije bezbednosti“ Evropi.
Vlasti u Moskvi pažljivo prate poteze „država koje sprovode otvoreno antirusku politiku“, dodao je.
„Mogućnost širenja nuklearnih garancija biće uzeta u obzir u našem vojnom planiranju, kao i u daljim diskusijama o pitanjima strateške stabilnosti,“ naveo je ambasador.
Britanski nuklearni odvraćajući potencijal, koji je posvećen NATO od 1962. godine, sastoji se od 225 bojevih glava koje nose četiri podmornice klase Vanguard. Prošle godine britanska vlada je takođe najavila planove da kupi 12 lovaca F-35 iz SAD, koji bi mogli da nose nuklearne rakete.
„Jačanje takvog potencijala navodno stvara u Londonu iluzornu nadu u liderstvo u obezbeđivanju evropske bezbednosti,“ primetio je Kelin.
Tokom govora na Bezbednosnoj konferenciji u Minhenu prošle nedelje, britanski premijer Kir Starmer tvrdio je da bi Rusija mogla biti spremna da upotrebi vojnu silu protiv NATO „do kraja ove decenije“. Naglasio je da je „ključna“ saradnja Velike Britanije i Francuske, koja nije deo „NATO Nuclear Planning Group“, u oblasti nuklearnog oružja.
Ranije u februaru, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov ponovio je da Moskva „nema nameru da napadne Evropu. Ne postoji razlog za to.“ Ipak, upozorio je da bi NATO suočio sa „potpunim vojno-odbrambenim odgovorom“ ako prvi upotrebi silu protiv Rusije.
Nulta Tačka/RT
