Posledice pandemije: Depresija i poremećaji u ishrani među adolescentima su u porastu
Pandemija ima ogromne posledice po zdravlje dece i mladih u Nemačkoj. U 2021. godini, depresija i poremećaji u ishrani su nastavili da rastu među adolescentima starosti između 15 i 17 godina. Devojčice sa mentalnim oboljenjima su značajno češće lečene na stacionaru nego dečaci. U osnovnoškolskom uzrastu primetan je porast poremećaja socijalizacije i porast poremećaja u razvoju.
Ovo je rezultat analize trenutnih bolničkih podataka iz DAK-Gesundheit za Izveštaj o deci i omladini 2022. Izvršni direktor DAK-a Andreas Storm i profesionalno udruženje pedijatara pozivaju na brzu političku akciju s obzirom na dramatičan razvoj događaja.
Za ovaj izveštaj, naučnici iz Vandage i Univerziteta u Bilefeldu ispitali su anonimne podatke od oko 800.000 dece i mladih do 17 godina koji su osigurani kod DAK-Gesundheita. Analizirane su godine od 2019. do 2021. godine. Podaci pokazuju da posebno devojčice u kasnim tinejdžerskim godinama u velikoj meri pate od posledica pandemije. Devojčice između 15 i 17 godina bile su više od 32 puta češće hospitalizovane zbog poremećaja u ishrani nego dečaci, što je trend koji se pogoršao tokom pandemije. Udeo mladih pacijenata sa poremećajima u ishrani povećan je za 25 odsto u 2021. u odnosu na prethodnu godinu. Osim toga, pet puta češće su dolazili u nemačke klinike zbog depresije, tri puta češće zbog anksioznih poremećaja, a 2,5 puta češće zbog emocionalnih poremećaja.
Šef DAK-a, Storm: „Situacija se dramatično pogoršala”.
„Naš trenutni izveštaj o deci i omladini pokazuje koliko dečaci i devojčice pate u pandemiji. Nagli porast depresije ili poremećaja u ishrani je tihi vapaj za pomoć koji nas mora probuditi“, kaže Andreas Storm, izvršni direktor DAK-Gesundheit.
„Ne možemo više da stojimo po strani, treba da damo veću težinu pitanju zdravlja dece i mladih i da delujemo. Situacija se dramatično pogoršala u poslednjih godinu dana, ali političari još nisu reagovali u skladu sa tim. Zbog toga je, po mom mišljenju, formiranje anketne komisije od strane nemačkog Bundestaga pravi način za dalju analizu problema i sprovođenje prvih mera u ovom zakonodavnom periodu. Reč je o budućem zdravlju cele generacije”.
Poremećaji u ishrani: nagli porast od početka pandemije
Sve u svemu, broj tretmana za adolescente sa depresijom i poremećajima u ishrani primetno je porastao u 2021. u odnosu na prethodnu godinu. Na klinike je došlo 28 odsto više 15- do 17-godišnjaka sa depresijom i 17 odsto više tinejdžera od 17 i više godina sa poremećajima u ishrani. U odnosu na 2019. godinu, boravak u bolnici zbog poremećaja u ishrani je u 2021. povećan za 40 odsto. Povećano je i lečenje emocionalnih poremećaja: u 2021. godini, 42 odsto više osoba starosti od 15 do 17 godina je dobilo bolničko lečenje zbog emocionalnih poremećaja. Emocionalni poremećaji uključuju posebno strahove kao što su anksioznost odvajanja, socijalna anksioznost ili fobični poremećaji, na primer, strah od zamišljenih figura. Međutim, broj slučajeva je ostao ispod broja slučajeva depresivnih epizoda i poremećaja u ishrani.
Slične tendencije su bile i kod školske dece uzrasta od deset do četrnaest godina. Glavni porast ovde je bio bolničko lečenje depresije (porast od 27 procenata), anksioznost (porast za 25 procenata) i poremećaja u ishrani (porast za 21 procenat).
„Izveštaj DAK-a na veoma impresivan način pokazuje koliko su mentalne i psihosomatske abnormalnosti, problemi i bolesti postali uobičajeni u našem društvu, posebno u adolescenciji. Može se očekivati da će broj mentalnih oboljenja nastaviti da raste u budućnosti, rekao je Wieland Kiess, direktor Klinike i Poliklinike za pedijatriju i adolescentnu medicinu u Univerzitetskoj bolnici u Lajpcigu.
„Međutim, podaci govore i da je neophodno reorganizovati zdravstveni sistem kao rezultat promena u kriznim vremenima, kao što je pandemija, i da je potrebno hitno preispitati organizacione forme. Razdvajanje između ambulantnog i bolničkog lečenja i koncepta nege je pogrešno i više nije u skladu sa potrebama”.
Deca u osnovnoj školi: više poremećaja socijalizacije i poremećaja u razvoju
Podaci iz izveštaja o deci i omladini takođe pokazuju da osnovci prvenstveno pate od poremećaja socijalizacije i poremećaja u razvoju. U 2021. godini 36 odsto više dece uzrasta od pet do devet godina lečeno je na klinikama zbog poremećaja u socijalizaciji. Za smetnje u razvoju to je povećanje od jedanaest odsto. Upadljivo je da su dečaci u ovom kontekstu češće bili lečeni nego devojčice: skoro duplo češće su se nalazili u nemačkim bolnicama zbog poremećaja društvenih veština i skoro tri puta češće zbog poremećaja u razvoju.
„Pandemija korone, a posebno mere koje su političari uveli u borbi protiv pandemije, naneli su značajnu štetu zdravlju dece svih uzrasta. Pored više organskih bolesti kao što je gojaznost, vidljiva oštećenja zdravlja uglavnom utiču na psihosocioemocionalnu oblast“, kaže dr Tomas Fišbah, predsednik Stručnog udruženja pedijatara.
„Deca i mladi ljudi su podjednako ranjivi u populaciji kao i stari ili prethodno bolesni građani tokom pandemije korone. Iako je i ovim poslednjima, naravno, s pravom poklanjana pažnja i briga, više od dve godine politički odgovorni su jednostavno ignorisali isto toliko egzistencijalno važne potrebe i zahteve mlađe generacije. Nastala šteta je znatna, kako pokazuje ovaj izveštaj DAK-a. Kolika je trajna šteta pričinjena i danas je teško utvrditi. Moraju se izvući pouke iz grešaka učinjenih u borbi protiv pandemije, posebno od strane političara. Deca takođe imaju ista prava kao i odrasli, uvek. I ova prava spadaju u naš Osnovni zakon”.
Sa 5,5 miliona osiguranika, DAK-Gesundheit je treća po veličini kompanija za zdravstveno osiguranje u Nemačkoj i posebno je posvećena zdravlju dece i mladih.
