TALAS IZBEGLICA KOJI SLEDI, NIKADA DO SADA NIJE VIĐEN!: EVROPA SE SPREMA ZA JOŠ JEDNU MIGRANTSKU KRIZU, ERDOGAN UPOZORAVA MERKELOVU!
Predsednik Amerike Džo Bajden obećao je da se „Amerika vratila“ kada je stupio na dužnost, što je trebalo da znači da će Vašington nakon godina neslaganja sa Trampom ponovno uskladiti i poštovati evropske saveznike pod svojim globalnim vođstvom.
Evropska politička elita je bila zadovoljna jer su dobile ponovnu naklonost Amerike.
UKOLIKO ŽELITE DA DOĐETE DO SLOBODNIH, PROVERENIH I ZABRANJENIH INFORMACIJA, PRATITE REDAKCIJU NULTE TAČKE NA TELEGRAMU – ,,Nulta Tačka – Telegram kanal”
Koliko je brzo ta „ljubav“ između SAD-a i Evropske Unije nestala vidimo sad, sa optužbama nakon katastrofalnog kolapsa u Avganistanu. EU pokušava da se izbori sa potencijalnim posledicama masovnih migracija iz centralnoazijske zemlje nakon povratka talibana na vlast.
Ovo je militantna grupa protiv koje su se Vašington i njegovi saveznici u NATO-u borili, dve decenije, u kojoj je stotine hiljada života izgubljeno i trilioni dolara, samo da bi militanti preuzeli vlast usred potpunog kolapsa režima u Kabulu koji podržavaju SAD.
Da, Amerika se vratila. Nanoseći haos i političke glavobolje svojim navodnim evropskim partnerima.
Vojne intervencije pod vođstvom SAD-a u Avganistanu, Iraku, Libiji i Siriji već su potresle EU političkom krizom zbog destabilizirajućeg priliva migranata iz ratnih područja. Ta je kriza došla do vrhunca u razdoblju 2015.-2016. Kada je procenjeno da je milion izbeglica ušlo u zemlje članice EU. Tada je nemačka kancelarka Angela Merkel odgovorila politikom otvorenih vrata prihvatajuči tražitelje azila. Ali ta je politika dovela do eksplozivne napetosti unutar i između država članica zahvaljujući tome što su evropske nacije uvidele veliki izazov za njihove društvene sisteme.
To je dovelo do toga da države EU zatvaraju svoje granice kršeći čitav koncept besprekornog bloka. Bilo je i mnogo otvorenih prepirki između zemalja članica koje se međusobno optužuju da ne dele teret smeštaja stranih migranata.
Kriza je takođe uticala na porast populizma protiv EU, budući da je briselska birokratija shvaćena kao da je najvažniji nacionalni problem prihvatanje priliva neevropljana.
Da se podsetimo: Veliki napor napor migracija na EU proizašao je iz ilegalnih ratova Vašingtona u Aziji, na Bliskom istoku i u severnoj Africi. Ratovi su, doduše, bili podržani evropskim saveznicima članicama NATO-a koji su pomagali Americi.
Međutim, rekavši da su to bili mali američki partneri koji su izgleda bili nesrazmerno opterećeni posledicama u smislu rešavanja migracija iz ratnih zona a ne Sjedinjenih Država.
Sve izgleda kao repriza neke loše serije. Ove nedelje ministri spoljnih poslova Evropske unije održali su hitni samit kako bi ocenili posledice avganistanskog debakla.
„Moramo osigurati da nova politička situacija stvorena u Avganistanu povratkom talibana ne dovede do velikog migracijskog kretanja prema Evropi“, rekao je Josep Borrell, šef za spoljnu politike EU.
Nemački ministar spoljnih poslova Heiko Maas rekao je da je EU zabrinuta zbog „stabilnosti regiona“, dodajući da će se „susedne zemlje zasigurno suočiti sa daljim kretanjem izbeglica“.
Kako je objavio Washington Post: „Zvaničnici EU ponudili su retke kritike Vašingtonu zbog rizika od poplave izbeglica na njihovim granicama i povratka platforme za terorizam u centralnoj Aziji.”
UKOLIKO ŽELITE DA DOĐETE DO SLOBODNIH, PROVERENIH I ZABRANJENIH INFORMACIJA, PRATITE REDAKCIJU NULTE TAČKE NA TELEGRAMU – ,,Nulta Tačka – Telegram kanal”
Procenjuje se da se gotovo 570.000 državljana Avganistana prijavilo Evropskoj uniji za politički azil u poslednjih šest godina. Čak i pre dramatičnog preuzimanja vlasti od prošle nedelje od strane talibana, došlo je do naglog porasta broja Avganistanaca koji beže u EU.
EU ima trenutno problema u odnosima sa javnošću. Ranije ovog meseca, šest država članica EU; Austrija, Belgija, Nemačka, Danska, Holandija i Grčka zalagale su se za „prisilni povratak“ Avganistanaca kojima je odbijen azil. Sada je ta inicijativa obustavljena zbog politički štetnog izgleda država EU koje bešćutno šalju ljude nazad ka novom talibanskom režimu, koji ne deli baš „evropske vrednosti“.
U međuvremenu, Angela Merkel napravila je skriveno odvajanje od Bajdenove administracije rekavši da veruje da je odluka SAD-a da nastavi sa povlačenjem donešena iz „domaćih političkih razloga“ i da je kriva za nastali haos u Avganistanu. Dok je lider njene stranke, Armin Laschet, otišao dalje, nazvavši celu operaciju u Avganistanu neuspehom, a povlačenje „najvećim debaklom koji je NATO pretrpeo od svog osnivanja“ pre 72 godine.
Austrija i druge članice EU nastoje da uspostave centre za deportaciju u Pakistanu, Turskoj, Uzbekistanu i Tadžikistanu kako bi izbeglice držali podalje. Sve je to daleko od mogućnosti da bi takva šema mogla uopšte funkcionisati.
NAJNOVIJA EMISIJA IZ BUNKERA! ALEKSANDAR ŠARGIĆ I MARIO ZNA!
U tom slučaju, Evropska unija će pokrenuti još jedan veliki migracijski talas iz Avganistana. Sa 38 miliona stanovnika i procenjenih pet miliona interno raseljenih, broj Avganistanaca koji pokušavaju probiti granice EU mogao bi nadmašiti izbegličke kolone koji su prethodno viđeni iz Sirije, Iraka i Libije, kao i Avganistana u poslednjih šest godina.
Druge članice NATO-a kritikuju Bajdenovu administraciju zbog prebrzog povlačenja iz Avganistana.
Evropski saveznici Amerike posebno se suočavaju sa ogromnim političkim pritiskom zbog humanitarne krize koja se dogodila i neizbežnog toka izbeglica koji traže sigurnu luku. To će ponovo uzdrmati EU, a time i transatlantski savez.
Što se tiče Bajdenove administracije i njenih lukavih profesija transatlantskog jedinstva, evropske vlade se sigurno pitaju … sa takvim prijateljima kome trebaju neprijatelji?
Kako redakcija Nulte Tačke saznaje, predsednik Turske, Erdogan, danas je u telefonskom pozivu sa Nemačkom kancelarkom Angelom Merkel izneo svoju zabrinutost zbog nadolezaćeih izbeglica rekavši da Turska trenutno brine o čak 5 miliona izbeglica iz Sirije, Libije, Pakistana itd.
Nulta Tačka/ZeroHedge
