Potencijalna šteta mikroplastike po zdravlje srca i krvnih sudova i mozga
Zagađenje mikroplastikom je široko rasprostranjeno i predstavlja značajne opasnosti po zdravlje. Studija objavljena u martu otkrila je da mikroplastika povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti i moždanog udara za više od četiri puta. Kako možemo sprečiti i rešiti zdravstvene pretnje koje predstavlja mikroplastika?
Mikroplastika – sveprisutni zagađivač
Čestice plastike manje od pet milimetara u prečniku nazivaju se mikroplastikom. Martovska studija, objavljena u časopisu Science of The Total Environment, fokusirala se na iskopavanja sa istorijskog lokaliteta 1980-ih, analizirajući sediment tla pronađen pod zemljom na dubini od sedam metara. Rezultati su otkrili 16 tipova mikroplastičnih polimera, što ukazuje da je zagađenje mikroplastikom bilo prisutno još 1980-ih.
Mikroplastika dolazi iz raznih plastičnih proizvoda, uključujući predmete za ličnu negu kao što su proizvodi za piling kože i pasta za zube koja sadrži plastične mikroperle. Pored toga, sintetička vlakna u odeći takođe doprinose zagađenju mikroplastikom. Sveprisutnost mikroplastike u našem vazduhu, vodi, hrani i svakodnevnim stvarima onemogućava njihovo izbegavanje.
Naučnik koji je izradio američki zakon o biološkom oružju tvrdi da su vakcine protiv COVID-a oružje za masovno uništenje https://t.co/EXcIB8aLZO
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) June 9, 2024
Opasnosti po zdravlje od mikroplastike
Mikroplastika utiče na ljudsko zdravlje na tri osnovna načina:
- Mikroplastika može izazvati hroničnu upalu. Istraživanja pokazuju da mikroplastika uglavnom šteti zdravlju izazivanjem upale i narušavanjem imunološkog sistema. Hronična upala može oštetiti obloge krvnih sudova i ćelijske membrane, predisponirajući pojedince na različite hronične bolesti.
- Mikroplastika i hemikalije u koje se razgrađuju mogu izazvati oksidativni stres u našim telima. Jedno istraživanje je pokazalo da mikroplastika izaziva oksidativni stres u tkivima, inhibira aktivnosti enzima i promoviše peroksidaciju lipida. Oksidativni stres je samoodbrambeni mehanizam u našim telima. Iako obično nije problematičan, prekomerni oksidativni stres može dovesti do prekomerne proizvodnje slobodnih radikala, koji mogu oštetiti ćelije i tkiva našeg tela, povećavajući tako rizik od raznih bolesti.
- Mikroplastika takođe može da apsorbuje druge toksične hemikalije, kao što su teški metali, uzrokujući dalju štetu telu.
Veza između mikroplastike i kardiovaskularnih bolesti
U martu je časopis The New England Journal of Medicine objavio studiju u kojoj su istraživači pregledali 304 pacijenta koji su imali plak u karotidnim arterijama. Iako ovi pacijenti nisu imali nikakve simptome, podvrgnuti su operaciji uklanjanja plaka, jer je slična tempiranoj bombi koja može da se odvoji u svakom trenutku, što dovodi do kardiovaskularnih bolesti poput srčanog i moždanog udara.
Nakon analize plakova karotidne arterije kod svih pacijenata, istraživači su otkrili polietilen u plakovima 150 pacijenata i polivinilhlorid u plakovima 31 pacijenta. Drugim rečima, mikroplastika je pronađena u plakovima karotidnih arterija kod 181 od 304 pacijenta.
Šef Kartela ili vođa Naučnog Projekta | Predrag Koluvija | Mario Zna, 281 Uživo
Istraživači su pratili učesnike otprilike 34 meseca. Rezultati su pokazali da pacijenti sa mikroplastikom u plakovima karotidnih arterija imaju 4,5 puta veći kompozitni rizik od infarkta miokarda (srčani udar), moždanog udara ili smrti od svih uzroka, u poređenju sa pacijentima bez mikroplastike.
Strategije za borbu protiv mikroplastike
Suočeni sa takvim zabrinjavajućim rezultatima istraživanja, šta možemo učiniti da se pozabavimo štetom zagađenja mikroplastikom?
Kao prvo, pomogao bi zajednički napor da se izbegne upotreba raznih plastičnih proizvoda i da se traže bezbednije alternative u industrijskoj proizvodnji. Dodavanje plastičnih mikrozrna u svakodnevne proizvode kao što su paste za zube i sredstva za negu kože trebalo bi da bude zabranjeno. Pored toga, moramo da obezbedimo pravilno upravljanje plastičnim otpadom.
Svakako, gore navedene akcije zahtevaju od vlada da donesu relevantne politike. Naše zdravlje nije samo naša odgovornost ili odgovornost lekara – vlada takođe igra ključnu ulogu. Dok se lekari u bolnicama bave zdravstvenim problemima, a pojedinci sami upravljaju svojim zdravljem, uloga vlade je uzvodna, obuhvatajući formulaciju zdravstvene zaštite i politike prevencije epidemija koje značajno utiču na naše blagostanje.
Hranljive materije za detoksikaciju
Trenutno ne postoji lek ili zdravstveni proizvod koji u potpunosti može ukloniti mikroplastiku iz tela. Međutim, možemo razmotriti razumnu upotrebu sledećih vrsta zdravstvenih proizvoda za ublažavanje efekata mikroplastike na telo.
- Antioksidansi: Bilo da ih dobijamo hranom ili suplementima, vitamini A, C i E i glutation deluju kao antioksidansi da neutrališu slobodne radikale i štite naše ćelije.
- Omega-3: Omega-3 masne kiseline igraju vitalnu ulogu u održavanju zdravlja ćelijskih membrana održavajući njihovu strukturu i funkciju.
- Probiotici: Probiotici mogu da podrže funkcije varenja i detoksikacije našeg gastrointestinalnog sistema.
- Biljni ekstrakti: Ekstrakti određenih biljaka, kao što su kurkuma, maslačak i mlečni čičak, mogu doprineti detoksikaciji jetre.
- Zelene alge i spirulina: Obe su bogate hlorofilom i antioksidansima, koji mogu pomoći u eliminaciji teških metala i drugih toksina iz tela, čime se pomaže u detoksikaciji.
- N-acetilcistein (NAC): NAC služi kao prekursor glutationa. Glutation je podložan razgradnji tokom apsorpcije. Dodavanje NAC-a za povećanje nivoa glutationa u našem telu može promovisati antioksidativne i antiinflamatorne efekte.
- Aktivni ugalj: U nekim slučajevima, aktivni ugalj može da deluje kao detoksikant u crevima.
- Vitamin D: Vitamin D reguliše ćelijske funkcije i pruža značajnu podršku imunološkom sistemu, čime poboljšava odbranu tela od različitih faktora okoline.
Ukratko, moramo prepoznati zdravstvene opasnosti od mikroplastike i preduzeti korake da ublažimo rizike koje one predstavljaju.