Potencijalni uticaj mikroplastike na glavne organe, uključujući mozak: Šta kaže nauka
Taj ukusni komad pice koji jedete može doći sa nevidljivom količinom plastike. Svakog dana, mikroplastika — sitni plastični fragmenti manji od zrna pirinča — ulaze u naše zalihe hrane, vodu, a potom i naša tela.
Rana istraživanja pokazuju razlog za zabrinutost, pronalaženje mikroplastike može izazvati upalu i oksidativni stres kod miševa i akumulirati se u životinjskim organima.
Studije upozoravaju da verovatno unosite mikroplastiku svaki dan
Veća plastika, kao što su torbe za kupovinu i boce za vodu, vremenom se razgrađuje u mikroplastiku. Elementi poput sunčeve svetlosti i vode razgrađuju plastiku koja izbegava upravljanje otpadom, smanjujući je na mikroskopsku veličinu. Svakodnevni proizvodi kao što su kozmetika, sintetičke tkanine i plastične kese za jednokratnu upotrebu takođe oslobađaju plastične čestice. Ovi sitni plastični fragmenti putuju kroz vodu, vazduh i lanac ishrane dok na kraju ne uđu u naša tela.
Proizvodnja plastike je eksponencijalno porasla na preko 460 miliona tona u 2019. Procenjuje se da ljudi unose oko 5 grama plastike nedeljno, što je količina jednaka težini kreditne kartice, prema analizi iz 2019. (pdf) koju je objavio World Wildlife Federation, nezavisna organizacija za zaštitu prirode.
Istraživači širom sveta istražuju uticaj mikroplastike na zdravlje. Studije pokazuju da je mikroplastika sveprisutna — 2018. godine, 93 procenta testirane flaširane vode sadržavalo je mikroplastiku, prema istraživanju objavljenom u Frontiers in Chemistry.
Pošto mnogi ljudi svakodnevno konzumiraju flaširanu vodu, izloženost mikroplastici je dalekosežna.
„Nažalost, mikroplastika je uglavnom neizbežna u današnjem svetu“, rekao je dr Kristofer Palmer, profesor sa Harvarda, za The Epoch Times. „Ona je svuda, uključujući i sneg na vrhu Mont Everesta. U stvari, deca rođena danas su izložena mikroplastici u materici. Mala studija od šest ljudskih placenti otkrila je mikroplastiku u svim proučavanim tkivima”.
U prošloj godini, istraživači su testirali 22 osobe i otkrili da većina ima mikroplastiku koja se može detektovati u krvi, prema studiji iz 2022. objavljenoj u Environment International.
Istraživanja povezuju plastične hemikalije, kao što su ftalati i bisfenoli, sa stanjima poput gojaznosti i dijabetesa, potencijalno uzrokovanih upalom i poremećajem hormona.
Hirurgija može uvesti mikroplastiku u krvotok i organe.
Kineska pilot studija iz 2023. objavljena u Environmental Science and Technology otkrila je prisustvo mikroplastike u srčanom tkivu. Istraživači su prikupili i analizirali uzorke krvi od 15 pacijenata pre i posle kardiovaskularne hirurgije. Devet vrsta mikroplastike je pronađeno u pet tipova tkiva. Posle operacije, plastične čestice su bile manje i raznovrsnijeg sastava. Činilo se da invazivne procedure uvode dodatnu mikroplastiku u krvotok. Odatle su se čestice probijale u najdublje tkivo srca.
Kako mikroplastika utiče na zdravlje?
Kao toksin, mikroplastika predstavlja ozbiljnu pretnju po ljudsko zdravlje. Ove sitne čestice sadrže štetne hemikalije kao što su usporivači plamena, uporni organski zagađivači (POP) i plastifikatori kao što je BPA, koji mogu poremetiti hormone i izazvati hroničnu upalu.
Naučnici otkrivaju da se mikroplastika vremenom nakuplja u vitalnim organima. Ovo nakupljanje plastičnih fragmenata u telu može dovesti do potencijalno dugoročnih zdravstvenih posledica.
Bivši analitičar CIA-e potvrdio da SAD isporučuju oružje obema stranama u ratu između Izraela i Hamasahttps://t.co/7I9fGmBDH2
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) October 12, 2023
Mikroplastika može brzo da se infiltrira u ćelije i tkiva
Mikroplastika može infiltrirati ćelije u roku od 24 sata od izlaganja i akumulirati se u blizini jezgra ćelije kod miševa, prema studiji Međunarodnog časopisa za molekularne nauke iz 2023. Autori su otkrili da što su ćelije duže bile izložene mikroplastici, to je više smanjena vitalnost ćelija.
Istraživači su pregledali glavna tkiva uključujući mozak, jetru, bubrege, gastrointestinalni trakt, srce, slezinu i pluća da bi videli gde se mikroplastika akumulira. „Iznenađujuće“, napisali su, otkrili su mikroplastiku „u svakom pregledanom tkivu“, kao i u urinu i fecesu.
Studija je takođe pokazala povećane inflamatorne imunološke markere poput citokina i faktora tumorske nekroze (TNF-alfa) kod miševa izloženih mikroplastici.
Kada ove sitne čestice uđu u telo, imune ćelije ih prepoznaju kao strane napadače, pokrećući inflamatornu reakciju da ih uklone. Produžena izloženost mikroplastici može dovesti do hronične upale.
Borba mozga protiv mikroplastike
Mikroplastika može brzo da se infiltrira čak i u najzaštićeniji organ — mozak — prema austrijskoj studiji iz 2023. objavljenoj u Nanomaterialima. Istraživači su miševima dali vodu za piće koja sadrži mikroplastiku. Plastične čestice su migrirale u mozak miševa za samo dva sata.
Mikroplastika je tada postala omotana molekulima holesterola na površini mozga. To im je omogućilo da pređu krvno-moždanu barijeru, koja normalno štiti mozak od toksina i hemikalija.
„Studije na miševima su alarmantne“, rekao je dr Palmer. „One su pokazale široku distribuciju mikroplastike po celom telu, uključujući mozak, u roku od dva sata od konzumiranja. Ovo novo istraživanje sugeriše ono čega su se istraživači plašili: mikroplastika može brzo da izazove upalu mozga i izazove promene ponašanja u roku od tri nedelje kod miševa. Međutim, potrebno nam je više istraživanja da bismo procenili njihov uticaj na ljude“, dodao je on.
Mikroplastika je gorivo za demenciju kod miševa
Studija International Journal of Molecular Sciences takođe je pokazala potencijalnu neurotoksičnost mikroplastike. Posle samo tri nedelje izlaganja, miševi su razvili promene ponašanja nalik demenciji. Stariji miševi su ispoljili više narušenog ponašanja od mlađih.
Autori su takođe primetili da mikroplastika smanjuje nivoe glijalnog fibrilarnog kiselog proteina (GFAP), koji podržava procese moždanih ćelija. Smanjenje GFAP-a je povezano sa nekim neurodegenerativnim stanjima, kao što je Alchajmerova bolest. GFAP služi kao biomarker koji ukazuje na probleme povezane sa Alchajmerovom bolešću pre početka demencije.
Smanjenje mikroplastike u našim životima
Iako nas mikroplastika okružuje svaki dan, možemo preduzeti suštinske korake da smanjimo ovu rasprostranjenu plastiku u našim životima, uključujući sledeće:
- Boce za vodu od nerđajućeg čelika mogu poslužiti kao održiva zamena za plastične boce za vodu.
- Donesite platnene ili pamučne kese u prodavnicu.
- Umesto da uzmete kafu u papirnoj čaši u lokalnom kafiću, kupci mogu da poklone svoje šolje za višekratnu upotrebu baristima.
- Pošto se životinje, stoka i neke uzgajane ribe hrane peletima hrane koja često sadrži mikroplastiku, potrošači treba da biraju organski uzgojeno meso kad god je to moguće.
„Činite sve što možete da ograničite svoju izloženost toksičnosti“, rekao je za Epoch Times Kristofer Keli, pomoćnik lekara sa sedištem u Viskonsinu i osnivač North Star Integrative Health.
„Znate da nikada nećete dobiti sve, ali ono malo što uradite pomaže vašem opštem zdravlju.“