Potpredsednik SAD upozorio EU: Najveća pretnja dolazi iznutra, a ne od spoljnog neprijatelja

Potpredsednik Sjedinjenih Država, Džej Di Vens, upozorio je da Evropa (EU) suočava sa najvećom pretnjom koja dolazi iznutra, a ne od spoljnog neprijatelja, naglašavajući zabrinutost zbog napuštanja osnovnih vrednosti na tom kontinentu.

Na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, Vens je istakao da, dok Sjedinjene Države rade na postizanju mira između Rusije i Ukrajine, Evropa treba da se fokusira na unutrašnje izazove, uključujući masovnu migraciju i jačanje odbrane.

Vens je podelio svoje mišljenje o političkim previranjima unutar EU, ukazujući na situaciju u Rumuniji, kao i kritikujući reakciju establišmenta prema suprotnim mišljenjima.

„Pretnja kojoj se najviše plašim u odnosu na Evropu nije Rusija, nije Kina, niti bilo koji drugi spoljnji faktor“, rekao je, dodajući: „Ono što me brine je pretnja iznutra.“

Vens je pomenuo bivšeg visokog zvaničnika Evropske unije koji je gostovao na TV-u i izrazio zadovoljstvo odlukom rumunske ustavne suda da poništi prvi krug glasanja na predsedničkim izborima u decembru 2024. godine zbog navodne spoljne intervencije. Vens je sugerisao da je ova odluka bila politički motivisana i doneta zato što stvari nisu „išle prema planu“ u toj zemlji.

Potpredsednik SAD-a je takođe izrazio poverenje da „možemo doći do razumnog rešenja između Rusije i Ukrajine.“ Istakao je da je „važno da Evropa narednih godina preuzme veliki deo odgovornosti za sopstvenu odbranu.“

„Od svih hitnih izazova sa kojima se nacije suočavaju, verujem da ništa nije urgentnije od masovne migracije“, rekao je Vens.

U razgovoru sa Volstrit džurnal prošlog četvrtka, Vens potpredsednik SAD-a je slično tvrdio da su ‘popularne’ stranke u EU „uplašene od svojih ljudi“. Kritikovao je pokušaje da se suprotstavljeni stavovi odbace kao rezultat „dezinformacija“.

„Ako vaše demokratsko društvo može srušiti 200.000 dolara vredni oglasi na društvenim mrežama, onda biste ozbiljno trebali razmisliti o tome koliko je zapravo snažna vaša kontrola ili razumevanje volje naroda“, smatrao je Vens.

Pored kontroverzi u Rumuniji, pominjao je i antiimigrantsku stranku Alternativa za Nemačku (AfD), koja se smatra ekstremističkom od strane establišmenta.

U novembru, prvi krug predsedničkih izbora u Rumuniji, koji je poništen, obeležen je pobedom desničarskog antiestablišmentskog kandidata Kalina Đeorđeskua sa 22,94%, koji je pobedio liberalne levičarske i socijaldemokratske kandidate. Sud je pozvao na poništavanje na osnovu obaveštajnih dokumenata koji su ukazivali na „neregularnosti“ u njegovoj kampanji, ali bez pružanja konkretnih dokaza.

Mediji su kasnije izveštavali da je navodna ruska intervencija, koju je pomenuo sud, zapravo potekla od konsultantske firme povezane sa vladajućom Nacionalnom liberalnom partijom. Ove tvrdnje su navodno promovisane od strane organizacije Context, koja je finansirana iz SAD.

Anketama prošlog meseca pokazano je da, ukoliko bi mu bilo dozvoljeno da se kandiduje na novim izborima zakazanim za maj, Đeorđesku bi mogao da osvoji čak 38% glasova.

Govoreći za francuske medije u januaru, bivši evropski komesar za unutrašnje tržište i usluge, Tjeri Brejton, pozdravio je odluku rumunskog Ustavnog suda, nagoveštavajući da „ćemo morati da uradimo isto, ako bude potrebno, u Nemačkoj“.

Berlin se priprema za prevremene parlamentarne izbore 23. februara, dok desničarska stranka Alternativa za Nemačku u poslednjim mesecima ostvaruje rastuću popularnost.

Nulta Tačka/Mediji