Potvrđeno je! Vučić planira da širi Gejtsove nuklearne elektrane po Srbiji (VIDEO)

Austrija (Nemačka je podržala) je tužila EU i EK zbog Ursulinog lobiranja da nuklearke uvrsti u „zelenu agendu“ uz tvrdnju da će nuklearni otpad zauvek uništiti ekosistem i budućnost Evrope. Kakva slučajnost, kompanija Bila Gejtsa proizvodi nuklearke „najnovije generacije“, koje jedine ispunjavaju Ursulin „zeleni“ kriterijum i preporučene su. Gde Soroš, Klaus Švab i Urusla fon Lajen okom, tu Vučić skokom pa je hitro poveo Srbiju i srpski narod preskupim nuklearnim putem.

O svemu ovome pričao je dr Miroslav Parović gostujući u podkastu Mario ZNA.

Ministar finansija Siniša Mali potpisao je u ime vlade u tehničkom mandatu konsultantski ugovor sa norveškom firmom “Rystad energy”, koja je zatim dala svoj predlog za poboljšanje energetske situacije u Srbiji, piše portal Nova.rs.

U ovom predlogu, vrednom 1,5 miliona dolara, kao jedna od opcija spominje se i korišćenje nuklearne energije, što opet vraća u fokus ideju izgradnje srpske nuklearke ili, pak, kako je predsednik Vučić u više navrata rekao, mogućnost da Srbija postane suvlasnik jedne takve elektrane u nekoj zemlji iz okruženja. Najverovatnije, u Mađarskoj.

Kako su mediji otkrili, ministar finansija Siniša Mali sklopio je u ime Vlade Srbije u tehničkom mandatu, a uz odobrenje premijerke Ane Brnabić, ugovor sa norveškom firmom “Rystad energy”. Ova kompanija je angažovana da za 1,5 miliona dolara da svoj predlog poboljšanja energetske situacije u našoj zemlji. U njihovom predlogu, u koji je Nova.rs imala uvid, stoji da je ceo posao podeljen u pet faza.

Srbija na nuklearni pogon

U četvrtoj fazi se govori o “Srbiji na nuklearni pogon”

Kako se u pomenutom dokumentu navodi, u ovoj fazi biće utvrđene dugoročne strateške prilike za Srbiju, odnosno perspektive energetskog sektora do 2050. godine.

U tom smislu, za Srbiju će biti definisana tri moguća puta – brza tranzicija (snažna ulaganja u novu energiju i novu tehnologiju), spora tranzicija (veće oslanjanje na postojeću energiju, manja ulaganja u novu), treća faza (Srbija na nuklearni pogon, korišćenje nove nuklearne tehnologije).

I tako se tema o srpskim nuklearkama ponovo zahuktala.

Zato nije čudno što je predsednik Srbije nedavno ponovo govorio o tome, kada je rekao da je sa mađarskim predsednikom Viktorom Orbanom opet razgovarao da Srbija postane suvlasnik u nuklearnim elektranama Pakš 1 i Pakš 2 i da bi se to platilo novcem ili valorizovalo suvlasništvom u nekoj srpskoj kompaniji.

On je i ranije govorio da Srbija želi da da postane manjinski vlasnik nuklearne elektrane u regionu, kao i da je jedna od opcija nuklearka u mađarskom gradu Pakš. Ipak, ovo je bio prvi put da se spominjalo da Srbija sama izgradi nuklearnu elektranu.

Nuklearke je u decembru 2021. spominjao i čovek koji je označen krivcem broj jedan za energetski kolaps u zemlji i rasulo u EPS. Reč je o bivšem direktoru ove kompanije Miloradu Grčiću.

On je o nuklearkama pričao baš onda kad je odgovarao na pitanje Aleksandra Vučića da li je svestan sopstvene odgovornosti za kolaps koji je prošle zime doživeo EPS.

Grčić je tada Vučića informisao o stavu starijih kolega u EPS-u, koji smatraju da ne treba bežati od nuklearnih elektrana u 21. veku. Grčić je pojasnio da postoje male modularne nuklearne elektrane kontejnerskog tipa, sa maksimalnim nivoom bezbednosti, koje su u prvi mah projektovane samo za vojne svrhe. Rekao je da je vek trajanja tih nuklearki 30 godina, potom se vade i menjaju, a period izgradnje je dve plus pet godina.

O nuklearkama je pričala i ministarka energetike Zorana Mihajlović u novembru 2021.

Govoreći o nuklearnoj energiji, Mihajlović je istakla da nijedan energetski izvor nije idealan, ali da bi Srbija trebalo da razmišlja o nuklearnoj energiji s obzirom na to da do 2050. godine mora da izlazi iz energije koja se zasniva na uglju.

Žrtvovanje dela EPS

Odgovarajući na pitanje da li Srbija ozbiljno namerava da se okrene nuklearnoj energiji ekspert za energetiku Velimir Gavrilović za Nova.rs kaže da mogućnost za to postoji, ali da sama izgradnja jedne takve elektrane traje godinama i da bi nas koštala na milijarde evra.

“Sada su mnoge evropske zemlje proglasile nuklearnu energiju zelenom energijom, što je pravi paradoks! Da bi iz evropskih fondova izdvajali podsticaje za one koji žele da ulažu u nuklearke. Na repu svih tih evropskih i svetskih dešavanja događa se situacija u Srbiji i katastrofa u EPS, pa i kod nas ponovo dolaze nuklearke na dnevni red. Pominje se aranžman sa Mađarskom i suvlasništvo na Pakš2. I sad mnogi kažu super je da nemamo nuklearku na svojoj teritoriji, iako je to gotovo isto kao da je u Subotici. Ako mene pitate, ukoliko zaista donosimo odluku da investiramo u nuklearku , onda je bolje finansirati u nešto tavo u svojoj državi”, kaže Gavrilović.

U slučaju suvlasništva u mađarskoj nuklearci, Vučić je rekao da bi se to platilo novcem građana Srbije ili ustupanjem (su)vlasništva u nekoj srpskoj kompaniji. Gavrilović je uveren da bi EPS mogli da ustupe Mađarima!

“Mislim da je pogrešno da Srbija troši novac na kupovinu udela nuklearke u drugoj zemlji ili ustupa vredan resurs poput EPS-a da bi postala suvlasnik u toj centrali. Tu ne bi bilo tendera, pa bi se postavilo pitanje prave vrednosti ugovora, ali i otvorio bi se prostor za sumnju da se u tom dogovoru krije još nešto. S druge strane, ako bismo sad počeli da gradimo nuklearku, struju bi mogli da dobijamo tek možda 2028. Što nije rešenje za trenutnu energetsku krizu Srbije. To je u svakom slučaju dugoročan projekat”, zaključuje Gavrilović.

Austrija i Nemačka NEĆE nuklearke

Austrija je pre samo nekoliko dana tužila EU zbog toga što je svrstala nuklearnu energiju u ekološku i očekuju pobedu na sudu.

Za razliku od budžetašice Zorane Mihajlović iz Tuzle koja glasno lobira za nuklearke, Ministarka energetike i zaštite klime Austrije Leonora Gevesler, smatra da su nuklearke vrlo opasne.

„Nećemo gledati dok EU i Evropska komisija lobiranjem nametne nuklearke i fosilne energente širom Evrope jer time ugrožava budućnost svih nas!“, poručila je ministarka.

Austrija je 11. oktobra Evropskom sudu podnela tužbu protiv „Uredbe o taskonomiji“ u kojoj je Evropska komisija (predsednica Ursula fon Lajen) praktično izjednačila gas i nuklearnu energiju i zajedno ih uvrstila u „ekološke energente“ i na taj način dala podstrek članicama i kandidatima za ulazak u EU da instaliraju nuklearke.

Luksemburg se takođe pridružio tužbi Austrije, dok je Nemačka glasala protiv odluke Evropske komisije i nuklearki, ali je za sada odustala od tužbe.

Gevesler je kazala da će se Austrija boriti svom snagom protiv toga da se nuklearna energija opere u zeleno, aludirajući na pranje prljavog novca u legitiman izvor prihoda.

Tužba Austrije sadrži stručnu ocenu da „nuklearna energije NIJE tehnologija budućnosti i da postoji mnogo spornih pitanja kao što je odlaganje smrtonosnog nuklearnog otpada ili katastrofalne posledice u slučaju eksplozije, tako da nuklearna energija nikako ne može biti uvršetena u zelenu agendu“.

Kompanija američkog milijardera Bila Gejtsa od prošle godine intenzivno razvija napredne nuklearne reaktore Terra Power koji će se hladiti na bazi natrijuma i gle čuda – jedini ispunjavaju Ursuline zelene kriterijume.

Terra Power radi na reaktoru koje će kupce koštati oko milijardu dolara (plus ono što se političari ugrade). Krajem 2020. godine (Trampova administracija) federalno Ministarstvo energetike dodelilo je u sred korona krize čak 80 miliona dolara iz budžeta Gejtsovoj firmi za predstavljanje nove tehnologije rada nuklearnih reaktora, a tada su mu obećana i dodatna sredstva iz budžeta.

“Ova vrsta čiste energije potrebna nam je u mreži već naredne decenije”, izjavio je oduševljeni Gejts tom prilikom.

U Nemačkoj su u januaru ove godine zatvorene čak tri nuklearke starije generacije, a tada je najavljeno da će „do kraja 2022. Nemačka definitivno prestati sa korišćenjem nuklearne energije“.

NultaTačka/SrbinInfo/Mediji