Поново се у јавности говори о наводној новој здравственој претњи, овог пута под именом „супер грип“. Уз ту најаву, готово аутоматски се враћа и стара препорука – ношење маски у колективима. Иако се све представља као одговор на нове околности, реч је о мерама и аргументима који су већ више пута прошли јавну расправу.
Тема ефикасности маски није нова. О њој се интензивно говорило 2020. године, а затим поново и 2023. године. Упркос промени наратива и терминологије, основни закључци нису се променили. Академска и медицинска литература, посебно она настала пре „пандемије COVID-19“, указивала је на врло ограничену, односно занемарљиву ефикасност маски у спречавању респираторних инфекција у општој популацији.
У прегледу научних радова из 2016. године, стручњак за контролу инфекција др Џон Харди анализирао је више студија објављених у периоду од 2004. до 2016. године.
Његов закључак био је јасан: „због лошег приањања уз лице и ограничених филтрационих карактеристика, заштитне маске не могу поуздано да спрече удисање честица које се преносе ваздухом.“
Сличне ставове изнели су и други аутори, који су навели да маске не пружају адекватну заштиту од удисања аеросола.
Иако се хируршке маске деценијама користе у здравственим установама, њихова намена никада није била заштита шире популације од вирусног преноса. Оне су дизајниране да смање ризик од контаминације пацијентових рана и да заштите здравствене раднике од прскања телесних течности.
Убедљиви научни докази да такве маске пружају респираторну заштиту од грипа или сличних инфекција у заједници нису постојали ни пре 2020. године.
Ово је потврђено и у студији спроведеној 2019. године, а објављеној у мају 2020, у којој аутори нису пронашли значајан ефекат ношења маски на пренос лабораторијски потврђеног грипа. Резултати су били исти без обзира на то да ли су маске носиле заражене особе ради такозване „контроле извора“ или здраве особе ради смањења изложености.
Сличан закључак изнео је и Кокранов систематски преглед из 2023. године, који наводи да ношење маски у заједници вероватно има мали или никакав утицај на исход болести сличних грипу или COVID-19, као и на лабораторијски потврђене случајеве. Овај извештај није донео нова открића, већ је потврдио континуитет ранијих налаза.
Важно је нагласити да се овде не ради о идеолошком или моралном питању, већ о односу према доказима. Подаци на које се данас позивају заговорници повратка мера нису нови, нити су суштински другачији од оних који су постојали пре више од деценије. Оно што се мења јесте оквир у којем се ти подаци тумаче и представљају јавности.
У том смислу, „супер грип“ делује мање као нова здравствена појава, а више као наставак познате логике управљања кризама – уз старе мере и исте аргументе, али под новим именом.
Нулта Тачка/Медији
