Poznati Klimatolozi kritikuju histerični narativ „stručnjaka“ i medija koji se koristi za vreme letnjih temperatura
„Ekstremno“, „pakleno“, „ključanje“ i „smrtonosno“. Ove reči, a zatim i neke druge, koriste političari i mediji da opišu letnje temperature koje su zahvatile naciju.
„Najtopliji mesec se upravo završio. Bili smo svedoci velikih vrućina, ekstremnih vremenskih prilika, šumskih požara i teških zdravstvenih posledica“, rekao je Tedros Adhanom Gebrejesus, generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO), na X, ranije poznatom kao Tviter.
„To je oštar podsetnik na hitnu potrebu za kolektivnim delovanjem u rešavanju klimatskih promena. Iskoristimo ovu alarmantnu prekretnicu da podstaknemo našu odlučnost za hrabru klimatsku akciju. Zajedno možemo pojačati napore na održiva rješena i stvoriti hladniji i otporniji svet za generacije koje dolaze“.
Miron Ebel, direktor i viši saradnik u Centru za energiju i životnu sredinu, rekao je da dok su jun i jul bili vrući na mnogim lokacijama, druga mesta su imala ispodprosečne temperature. Los Anđeles je, na primer, doživeo 10. najhladniji jun zabeležen, prema Nacionalnoj administraciji za okeane i atmosferu (NOAA).
„Da, jun je bio vruć, jul je bio vruć globalno, ali ne toliko“, rekao je Ebel za Epoch Times. „Planeta ne ključa. Južna Evropa je bila veoma topla. Ali nema svuda rekordno visokih temperatura.“
U Finiksu, u Arizoni, jul je bio posebno vruć, a preliminarni podaci pokazuju prosečnu visoku temperaturu od 46 stepeni. Prosečna visoka temperatura od 1991. do 2020. godine iznosila je 41 stepen. Očitavanja temperature se snimaju na međunarodnom aerodromu Phoenix-Sky Harbor, prema NOAA-inoj Nacionalnoj meteorološkoj službi (NWS).
A Hjuston u Teksasu je u julu imao temperaturu za 10 stepeni višu od prosečne, prema podacima NWS-a. Stanica koja se nalazi u Hjuston Interkontinentalu zabeležila je prosečnu dnevnu temperaturu od 36.5 stepeni za jul.
Ipak, u ruralnim teksaškim gradovima kao što je Water Valley, promene temperature nisu bile ni blizu ekstremne. Prosečna julska temperatura tamo je bila 37.6 stepeni, u poređenju sa prethodnim prosekom od 36.1 stepeni.
Džon Kristi, klimatolog i profesor atmosferskih nauka na Univerzitetu u Alabami i direktor Naučnog centra Zemljinog sistema, rekao je da je za dugoročnu preciznost temperature najbolje pratiti seoske stanice sa najmanje 100 godina evidencije.
„Regionalno gledano, Zapad je zabeležio najveći broj letnjih rekorda u poslednjih 100 godina, ali dolina Ohaja i Gornji srednji zapad doživljavaju najmanje“, rekao je Kristi za Epoh tajms.
„Za SAD u celini, poslednjih 10 godina proizvelo je samo prosečan broj rekorda. 1930-te su još uvek šampioni [za proizvodnju najviše 100 i više temperaturnih dana sa rekordom u godini].“
NOAA-in primarni metod za prikupljanje podataka o minimalnim i maksimalnim temperaturama su stanice Globalne istorijske klimatološke mreže (GHCN). Ovo su kopnene i površinske stanice širom sveta za merenje klimatskih podataka i često se nalaze u oblastima sa velikom populacijom i infrastrukturom.
Ebel je rekao da na očitavanja temperature utiče ono što se nalazi oko termometra, uključujući infrastrukturu i ljude. Da biste dobili zaista tačno očitavanje temperature, morate ispitati satelitske podatke, rekao je on.
Temperaturna beleženja
Područja sa velikom populacijom i infrastrukturom doživljavaju više temperature, što zauzvrat utiče na prosečne temperature velikih područja jer se većina GHCN-a nalazi tamo gdje ljudi žive i rade, rekao je Roy Spencer, klimatolog, bivši naučnik NASA-e, a sada glavni naučnik na Univerzitetu iz Alabame u Hantsvilu. Taj efekat, rekao je gospodin Spenser, naziva se „urbano toplotno ostrvo“.
„Kako napredujemo ka stanicama sa većom populacijom, otkrivamo da efekat zagrevanja [urbanog toplotnog ostrva] postaje sve veći“, izvestio je gospodin Spenser 13. jula.
Ebel se slaže: „Ako verujete konsenzusu klimatskih naučnika, onda efekat urbanog toplotnog ostrva zapravo ne predstavlja mnogo. Ali, u stvari, predstavlja. Čak i prilično mala mesta sa asfaltom će doživeti taj efekat“.
ŠEF UN-a: Vernici koji ne prihvate LGBTQ ideologiju biće isključeni iz društva https://t.co/Oqo35THTDf
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) August 6, 2023
Da bi dobili tačnije očitavanje fluktuirajućih temperatura Zemljine površine uopšte, g. Spenser i g. Kristi su razvili globalni skup podataka o temperaturi iz mikrotalasnih podataka posmatranih sa satelita. Započeli su svoj projekat 1989. godine i analizirali podatke iz 1979. godine.
„Sa globalnom pokrivenošću satelita, mogli bismo da izračunamo pravu globalno prosečnu temperaturu vazduha“, rekao je Kristi za Odbor Senata za životnu sredinu i javne radove 1997. „Dva specifična sloja su omogućila precizna merenja: 1) donja troposfera, ili najnižih 7 km vazduha pored površine, i 2) sloj na 17 do 21 km, ili niža stratosfera.“
1991. godine gospodin Kristi i gospodin Spenser su nagrađeni NASA-inom medaljom za izuzetna naučna dostignuća za svoj rad.
A 1996. godine dobili su specijalnu nagradu od Američkog meteorološkog društva „za razvoj globalnog, preciznog zapisa o zemljinoj temperaturi… fundamentalno unapređujući našu sposobnost praćenja klime“.
Gospodin Kristi je rekao da su nedavna globalna satelitska očitavanja merila najtopliji jul u poslednjih 45 godina za oko četvrtinu stepena. Rekao je da je „rani i jak El Ninjo“ bio „glavni faktor“ u povećanju. A erupcija Hunga Tonge 2022. godine poslala je vodenu paru u stratosferu, što bi moglo da doda dodatno zagrevanje.
„Na nekim mestima je vruće, a na drugim ne“, rekao je gospodin Kristi. „Globalno, temperature nastavljaju da rastu – ali imajte na umu da je 19. vek bio jedan od najhladnijih u poslednjih 10.000 godina, tako da bismo očekivali da će se majka priroda od toga okerenuti, uz pomoć dodatnih gasova staklene bašte čiji porast suštinski raste i ukazuje na to da sve više ljudi živi duže i bolje“.
Generalno, od 1979. godine, temperatura na Zemlji raste stalnom stopom od 0,23 stepena Farenhajta svakih 10 godina, prema globalnim satelitskim podacima, rekao je gospodin Spenser na svojoj veb stranici.
Dana 27. jula, predsednik Džo Bajden je održao govor, u kojem je izjavio da „rekordne temperature — mislim rekordne — sada pogađaju više od 100 miliona Amerikanaca. Portoriko je prošlog meseca dostigao indeks toplote od 127 stepeni. San Antonio je prošlog meseca dostigao najviši indeks toplote svih vremena od 117.
Gospodin Bajden je koristio merenje indeksa toplote, koje kombinuje temperaturu vazduha i relativnu vlažnost, a ne temperaturu.
U Portoriku, na dan kada je indeks toplote dostigao 125 stepeni, temperatura je bila 35 stepeni, navodi NWS.
San Antonio je dostigao indeks toplote od 117 stepeni u junu, zahvaljujući tri dana temperatura od 40.5 stepeni 19, 20. i 21. juna, navodi NWS.
Gospodin Bajden je izjavio da njegova administracija posmatra klimatske promene kao „egzistencijalnu pretnju“.
„Mislim da niko više ne može da poriče uticaj klimatskih promena“, rekao je ovog leta. „Ubica broj jedan u vezi sa vremenskim prilikama je toplota — 600 ljudi godišnje umre od njenih efekata.
2022. NOAA je izvestila da je 148 ljudi umrlo od problema povezanih sa toplotom u Sjedinjenim Državama.
Širom sveta, međutim, hladno vreme i dalje ubija više ljudi svake godine nego vrućina. Prema Institutu Breakthrough, hladnoća je odgovorna za 4,6 miliona viška smrtnih slučajeva širom sveta svake godine. Toplota je odgovorna za 500.000.
Gospodin Bajden je rekao da njegova administracija planira da preduzme dodatne korake kako bi „naša nacija bila otpornija na buduće toplotne talase“.
Njegovi planovi uključuju povećanje inspekcija u „visokorizičnim“ industrijama kao što su građevinarstvo i poljoprivreda, grant od milijardu dolara iz SAD. Šumska služba treba da sadi drveće u gradovima i usmerava Odeljenje za stanovanje i urbani razvoj da obezbedi da zgrade budu „efikasnije“ i „otporne na toplotu“.
Gospodin Bajden je rekao da je njegova administracija obezbedila „rekordnih 50 milijardi dolara za otpornost na klimu za obnovu močvara, upravljanje šumskim požarima, pomoć Amerikancima u svakoj državi da izdrže ekstremne vrućine“.
Gospodin Kristi je odgovorio na pitanje o poruci o junskim i julskim temperaturama: „Svako leto će negde videti izuzetno visoke temperature. Međutim, detaljan pogled na učestalost najtoplijih ekstrema ukazuje na malu povezanost sa postepenim zagrevanjem Zemlje, barem za SAD, gde imamo najbolja zapažanja da testiramo ove tvrdnje“.
Gospodin Ebel je bio manje diplomata, „[klimatski alarmanti] žele da nas uplaše da usvojimo skupu, besmislenu politiku“.
On je rekao da Bajdenova administracija i klimatski alarmisti ne „dobijaju ono što žele“ jer opšta populacija ne podržava njihov plan ekstremne zelene energije i klimatske krize. Shodno tome, pojačavaju retoriku.
„Preuveličavate efekte globalnog zagrevanja, zastrašujuće priče o olujama i vrućem vremenu, a onda govorite o novcu — pokušajte da objasnite da to zaista neće koštati ništa jer će vlada platiti za to“, rekao je gospodin Ebel.
„Ovo je zaista neka vrsta bitke između konvencionalne energije i obnovljive energije. A obnovljiva energija nije komercijalno održiva. Dakle, ljudi su primorani da je koriste, da je kupuju, a postoje različiti načini da se ljudi na to prisile“.
Gospodin Ebel je rekao da ankete pokazuju da je prosečan Amerikanac spreman da plati između 5 i 10 dolara mesečno po porodici da bi podržao prelazak na „zeleniju” energiju. Ali ako to bude skuplje od toga, podrška se smanjuje. On je dodao da ljudi već doplaćuju energiju.
Gospodin Ebel je rekao da je od 2000. godine svet potrošio oko 6,5 biliona dolara na prelazak sa nafte, uglja i gasa. Rezultat je da je svetsko oslanjanje na fosilna goriva smanjeno sa 82 na 81 odsto.
„Emisije [Sjedinjenih Država] su smanjene. Naša upotreba uglja je smanjena. Ali globalna potražnja za ugljem je na vrhuncu svih vremena“, rekao je gospodin Ebel. „Kineske emisije su sada veće od Sjedinjenih Država, Evropske unije, Ujedinjenog Kraljevstva, Japana, Kanade i Australije zajedno“.
Ebel je rekao da veruje da su klimatske promene stvarne, ali ne na način na koji to misli Bajdenova administracija.
„One znače da se krećemo u ovaj novi, zastrašujući svet vremenske i klimatske krize. Ali to je sve fantazija“, rekao je on.
„Vreme se stalno menja i ljudska bića imaju neke veze s tim. Nalazimo se u periodu zagrevanja — malo je zagrejano — ali to je uglavnom bilo od koristi.“
